Вучић је подсетио и на писмо које је недавно Доналд Трамп, председник Америке, упутио Србији, из којег је јасно да САД очекују од Србије да призна независност Косова. Председник Србије је додао и да ће у нешто блажој форми, а вероватно пред крај дијалога, то рећи и остале западне земље које су признале Косово.
Ако је ситуација таква, колики маневарски простор остаје Србији у овим преговорима и да ли га уопште има? Шта Вучић може у Њујорку да разговара са западним званичницима, уколико они траже само признање Косова?
Наде има…
Зоран Миливојевић, дипломата у пензији, за Спутњик каже да и поред оваквог става Америке Србија има маневарски простор, јер државност самопроглашене независности Косова није потврђена на глобалном плану.
„И није потврђена тамо где то суштински треба да се потврди, а то су Уједињене нације и Савет безбедности. А једино на тим адресама је могуће да се државност потврди у пуном смислу и да Косово као држава обезбеди пун државно-правни субјективитет“, објашњава Миливојевић.
Докле год то није на овом нивоу потврђено, Београд има маневарски простор да оспорава косовску државност, јер на страни Србије остаје међународно право.
„Остаје и чињеница да више од половине човечанства није признало самопроглашену независност Косова. Друга ствар је чињеница да је до те независности дошло кршењем међународног права и мимо Повеље УН и мимо сагласности СБ. Према томе, то је простор и аргументи на којима Србија треба да инсистира“, уверен је наш саговорник.
Оно што је, како каже, политички опасно, јесте став Запада који је у неку руку и претња Србији за будуће односе са западним државама, а на средњи рок доводи у питање и процес евроинтеграција Србије и њено чланство у Европској унији .
Уцена Запада
„Јер потпуно је јасно да ће западне државе условљавати улазак Србије у ЕУ признањем Косова. За западне центре моћи, на челу са Вашингтоном, признање је важно јер заокружују контекст који је насто НАТО агресијом 1999. А тако заокружују и цео геополитички интерес и стратегију која се на томе заснивала, а то је да се овај простор дефинитивно укључи у НАТО. Тиме би се овај простор удаљавао од држава попут Русије или Турске, које овде имају утицаја“, каже Миливојевић.
Све чешће спомињана опција да би међународно признање Косова довело до новог погрома над Србима и репризе 17. марта 2004, када је Косово готово етнички очишћено од Срба, за нашег саговорника није далеко од реалности.
„Имајући у виду структуру и политичку елиту која је владајућа у Приштини и њихове антисрпске и великоалбанске ставове, није искључено да Срби буду под додатним притиском и да без директних условљавања буду натерани у нови егзодус и напуштање територија. Истина, не као у ’Олуји‘, већ на један мирнији, али резолутнији начин да крену у пресељење на просторе под контролом државе Србије“, упозорава Миливојевић.
Председник Србије би током боравка у Њујорку требало да се састане са немачком канцеларком Ангелом Меркел, руским министром спољних послова Сергејом Лавровом, грчким премијером Киријакосом Мицотакисом... Према Вучићевим речима, још се не зна да ли ће у недељу или понедељак присуствовати религијским скуповима које Доналд Трамп заказује, а где би могло да дође и до кратког, али вредног сусрета са америчким председником.
