Одбио послушност Америци, разумео Русију, али и подржао бомбе на Србију

Биће упамћен и као државник који се противио америчкој војној интервенцији у Ираку, упозоравајући да би свака окупација Ирака произвела „ноћну мору“.

Једна од најзначајнијих реформи које је спровео је скраћивање мандата председника са седам на пет година, а током свог првог председничког мандата, 2001. године, боравио је и у Београду.

Ширак је био и два пута премијер Француске, као и градоначелник Париза од 1977. до 1995. године. Његов претходник на месту председника Француске био је Франсоа Митеран, а наследио га је Никола Саркози.

Вољен у народу

Ширак је 15. децембра 2011. године осуђен на условну казну од две године, и то због злоупотребе државних фондова и сукоба интереса у време док је био градоначелник Париза, али то није утицало озбиљније на његов политички успон, па је постао први шеф француске државе који је осуђиван за корупцију. У његово време Француска је прешла на евро.

​Родио се у добростојећој породици у Паризу, ратовао је у Алжиру, па је био последњи француски председник који је имао ратно искуство. Ушао је у француску политичку сцену раних 60-их година прошлог века. Каријеру је започео као саветник премијера Жоржа Помпидуа. Касније је постао посланик у руралном Корезу, а затим министар.

Пре него што је 1995. године постао председник, основао је политичку странку и два пута изгубио на председничким изборима. Када је постао председник 1995. године, обећао је да ће излечити „социјалну неправду“ и да ће смањити незапосленост. Ипак, уместо тога, његове пензионе реформе и пакети штедње подстакли су скоро два милиона људи да изађу на улице, паралишући Француску у најгорим штрајковима још од маја 1968. године.

И поред тога, у Француској је уживао велику популарност. Професор политичких наука из Париза Паскал Перино рекао је да постоји неколико разлога за то.

„Увео је идеју да је председник обичан човек, који џогира или вози веспу. Затим, превазишао је поделе на левицу и десницу, и треће — предводио је Француску доста дуго“, објаснио је професор својевремено. У једној анкети је Ширак изгласан као политичар са којим би Французи највише желели да изађу на вечеру.

Обележио епоху

За своје противнике Ширак је био енергетичан, висок, али не баш елоквентан. Сматрали су да је политички камелеон, који је своју политику прилагођавао текућим жељама и потребама гласача.

Међутим, сви се слажу да је био конзервативац, сумњичав када је реч о моћним левичарским радничким синдикатима и пријатељски настројен према приватним корпорацијама, што га, уосталом, не разликује од многих других председника.

Стручњак са Руског института за стратешка истраживања Надежда Узунова је поводом смрти Ширака изјавила да ће у једном тренутку њему бити посвећени трактати.

„Он се може сврстати у групу главних француских политичара који одлазе. Митеран и он су били противници, два озбиљна политичара, па због тога са Шираком одлази цела епоха франсцуске политике. Пре свега, нама ће бити интересантна његова спољна политика — његова политика на Блиском истоку, где је Француска са њим на челу успела највише да се учврсти. И Макрон и његови претходници правили су одређене кораке у том смеру, могли су да маневришу, а све захваљујући заслугама и упорности Ширака. Он је познавао Блиски исток, познавао је културу. Није се 2003. године плашио да иступи против Американаца и бомбардовања Ирака. Тада су га противници много критиковали, али управо захваљујући томе Француска има бар некакав положај на Блиском истоку“, уверена је Узунова.

Волео Русију

Француски новинар Дмитриј де Кошко за Ширака је рекао да је популарна особа, као и да је у последње време он био најпопуларнији председник Француске и најпопуларнији француски политичар.

„Он није био особа какву су представљали на телевизији. Среo сам се са њим први пут као млад новинар, а он је у то време други пут постао премијер. Били смо на вечери и он ми је тада испричао како је преводио ’Евгенија Оњегина‘. Говорио је руски језик, био је веома културан и образован човек, интересовала га је и јапанска уметност, али и ’примитивни‘ народи‘. Његов музеј у Паризу веома је занимљив и са етнолошке и етнографске тачке гледишта“ рекао је Де Кошко.

Додао је да је Ширак био веома једноставна особа, и да је због тога и био популаран. Као министар пољопривреде на изложбама је мазио краве и разговарао је са простим људима из провинције попут правог сељака.

​„Чак су му се и смејали. Али се и то допадало народу. Имао је политичке противнике, али постоји мишљење да је он био последњи председник који је био на нивоу правог председника. Одбио је да нападне Ирак под америчким диктатом. Признао је да је у младости чак имао и левичарске идеје, што је успео да искористи. Оно што ме је изненадило када сам га срео први пут — мислио сам да је оштар и не баш пријатан, јер је тако изгледао на телевизији, али када смо се упознали — он је био веома срдачан, једноставан, разуман и човек који је умео да слуша. Он је стварно волео и разумео Русију“, прича о Шираку француски новинар.

Жак Рене Ширак је рођен 29. новембра 1932. године у Паризу.