Идеја о регионалној сарадњи и политичком и, пре свега, бољем економском повезивању, према Вучићевим речима, омогућиће да се пред ЕУ и друге земље изађе као блок, а не појединачно.
Иако је формирање такозваног „малог шенгена“, стварања заједничког економског простора на Западном Балкану, једна од идеја берлинског процеса, интересантно је да до почетка њене реализације долази у тренутку када се ЕУ чини никад даљом, а економију Србије, али и Босне и Херцеговине, притискају царине, које је на увоз робе увела Приштина.
Иницијатива ЕУ
Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић објашњава да је на иницијативу Европе одавно почела сарадња привредних комора земаља региона, али да су, управо због понашања Приштине, многе регионалне иницијативе замрзнуте, или у потпуности заустављене.
„Ово сада је једна иницијатива да би се оживео тај процес, јер смо свесни да смо сви појединачно мале економије и мала тржишта да бисмо могли да будемо интересантни за велике стране инвеститоре и улагаче, а са друге стране, да би наша привреда била конкурентна на глобалном светском тржишту“, каже Љајић.
Уклонити све баријере
Министар за Спутњик објашњава да је циљ је да се укину све баријере и да се признају сви фитосанитарни и ветеринарски сертификати, као и лабораторијски налази. То би, конкретно, значило да, када у Македонији постоји налаз о квалитету одређеног производа или робе, у другој или трећој земљи не мора да се ради поново, јер то повећава трошкове, односно конкурентност.
„Са друге стране, због дугог чекања на граници, наши производи, а мислим на све на Западном Балкану, за 5 до 6 процената су скупљи, управо због дугих процедура и великих трошкова који се праве на граничним прелазима. Такође, важно је да проширимо граничне прелазе, који су, мање-више, наслеђени из периода бивше Југославије. Уколико бисмо успели да постигнемо тај први ефекат који би уклонио све баријере за слободан проток роба, онда бисмо могли да разговарамо о другој фази, а то је већи степен економске интеграције читавог региона“, истиче Љајић.
Да ли је „мали Шенген“ или „нова Југославија“ замена за улазак у Европску унију?
Министар Љајић каже да то није само питање Спутњика, већ је и бојазан појединих земаља региона.
„Ово није алтернатива за земље Западног Балкана, већ припрема за нашу привреду да издржи жестоку конкуренцију на европском и светском тржишту“, истиче он.
„Ми желимо да тај страх отклонимо. Европска унија остаје приоритет за сваку земљу појединачно, на крају крајева, она је највеће тржиште за све економије на Западном Балкану, тамо сви највише извозимо и одатле највише и увозимо. Али наш пут у ЕУ очито ће трајати; док траје, ми морамо да развијемо све капацитете које имамо у региону, у којем смо сви друго извозно тржиште једни другима. Ово не може бити никаква утешна награда, ово није друга лига, ово је напросто једна реалност“, оцењује министар Љајић.
Он додаје да су свуда у свету суседне земље једне од главних спољнотрговинских партнера. Србија је прошле године извезла 3,2 милијарде евра робе управо у регион. То је чак 19 одсто нашег укупног извоза, што је добар резултат, упркос уведеним таксама из Приштине, јер је тај извоз, према речима министра, смањен за 6 и по одсто.
Мора да се живи
Љајић је уверен да, ако би ова иницијатива заживела, релативно брзо би јој се прикључиле Црна Гора и БиХ. Он од међународне заједнице очекује да изврши притисак на Приштину због такси, јер то је услов за наставак политичких преговора, али и за економску и трговинску сарадњу.
„Без обзира што постоје велике разлике у гледању на будући статус Косова и Метохије, ми смо спремни да сарађујемо, мора да се живи, људи морају да тргују и сарађују“, закључује Расим Љајић.
