Шта се догодило за протеклих шест година да председник Турске промени реторику по питању Косова? У октобру 2009. у Призрену је поручио како је Косово Турска, а Турска Косово, а данас у Београду да ће бити сагласан с оним решењем за Косово о коме се договоре Београд и Приштина.
Оно што је званична Москва увек потенцирала, да ће подржати оно решење које буде прихватљиво за Београд, односно за обе стране и у томе била усамљена јер се увек инсистирало само на томе да Београд призна самопроглашену независност Косова, данас добија подршку са разних страна. Од Америке, до Турске. Да ли је у питању суштинска промена става, или само реторике која би новом тактиком на мала врата требало да доведе до онога за шта су се све време неуспешно залагали.
Некадашњи амбасадор и универзитетски професор, исламолог Дарко Танасковић сматра да нова реторика председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана не значи да је Анкара, која је међу првима признала самопроглашену независност Косова, променила свој однос према њему.
Нова само реторика
„Промена Ердоганове политичке и дипломатске реторике у вези са ’Косовом‘ условљена је с једне стране спољнополитичким и економским курсом јачања свестране сарадње са Србијом, а са друге променом односа према овом проблему и у делу међународне заједнице који је до пре извесног времена инсистирао на државном статусу ’Косова‘ као чињеници и свршеној ствари, коју Србија само треба да прихвати“, каже Танасковић за Спутњик.
Он напомиње да су у том контексту преговори Београда и Приштине сагледавани као пут којим би се решила нека практична питања, а Београду у домаћој јавности олакшало да се та горка пилула прогута.
„У суштини, Турска свој став у вези са независношћу ’Косова‘ није променила нити ће га променити, али је и ово прилагођавање реторике реалним регионалним и ширим околностима позитивно и значајно“, указује саговорник Спутњика.
На питање шта стоји иза промене у сагледавању решавања косовског питања у појединим земљама Запада, између осталих и у САД, Танасковић сматра да ту нема промена у третирању такозваног Косова.
„Код западних држава које сада испољавају више разумевања за легитимне интересе и специфичну тежину Србије и прагматично уважавају чињеницу да се досадашњим начином проблем ’Косова‘ није могао коначно разрешити, нема никакве промене у третирању ’Косова‘ као независне државе. Има само разлике у идеолошкој и политичкој позадини те измењене реторике“, сматра Танасковић.
Досадашњи начин јалов
Он указује да у случају САД, уз тихи отпор дела досадашњег дипломатског естаблишмента у Стејт департменту, администрација председника Доналда Трампа изграђује приступ питању „Косова“ без оптерећења вредносно-идеолошким мантрама о „добрим лошим момцима“. Трампу би, како напомиње, одговарало да се овај проблем у догледно време реши и да то буде његов спољнополитички успех пре избора за други председнички мандат.
„Никаква идеја о потреби стварања мултинационалних друштава и држава и у суштини лицемерне недодирљивости граница не условљава понашање Вашингтона. С обзиром на међунационалне нетрпељивости на Балкану, прва идеја Трампових истомишљеника јесте да се сукобљене заједнице, ако је могуће, раздвоје. То важи за ’Косово‘, а ја мислим да ће у одређеном тренутку почети да важи и за Босну и Херцеговину“, каже саговорник Спутњика.
Међутим, он напомиње да поједине европске државе опрезно уводе нове елементе у приступ проблему „Косова“, иако су свесне да се досадашњи начин решавања без решавања, уз посредовање ЕУ, показао јалов. Некима међу њима је ипак тешко да одступе од тврдог инсистирања на одбијању могућности укључивања територијалног аспекта у процес трагања за компромисом.
„Турској је важније да се питање некако реши и ситуација стабилизује, него да се на било чему круто инсистира, јер је за њене регионалне амбиције кључно да буде, првенствено привредно и културно, што присутнија у свим државама такозваног Западног Балкана, па и у Србији и на ’Косову‘, што већ и јесте. Без обзира не ове разлике у мотивима садашњег постављања према проблему ’Косова‘, све државе које су га признале као независну државу, сматрају да ће и Србија у једном тренутку то морати да учини“, недвосмислен је некадашњи дипломата.
