Норвешка влада донела је одлуку против уласка у НАТО ракетни штит. Дебата о могућем учешћу Норвешке дуго је будила страх од напетости између Норвешке и Русије.
„Широком проценом безбедносне политике, Влада је одлучила да Норвешка не разматра набавку сензора вишег нивоа за пресретање ракета које могу постати део балистичке ракетне одбране НАТО-а“, наводи се у државном буџету.
„Мислим да то спречава даље тензије“, изјавила је експерткиња са норвешког Института за спољне послове (НУПИ) Џули Вилхелмсен, а преноси норвешка ТВ2.
Тајни норвешки одбрамбени документ из 2017. године наводи „претњу од Русије“ као разлог због ког би Норвешка требало да се придружи „ракетном штиту“. У документу су такође наведени знатни недостаци у ваздушној одбрани Норвешке, што наводно отежава тој земљи да се сама одбрани.
Истовремено, нови буџет Норвешке повећао је расходе за одбрану на 1,8 процената БДП-а, чиме је додатно смањио удаљеност до циља потрошње земаља НАТО-а од два процента.
Процена НАТО-а за 2019. годину, објављена у јуну, поставила је норвешку потрошњу за одбрану на 13. место у савезу, што је пад у односу на десето место које је та земља заузела 2017. године.
„Већина других земаља расте више од Норвешке. Због тога смо пали на списку доприноса“, рекао је генерални секретар НАТО-а и бивши премијер Јенс Столтенберг дневном листу „Верденс ганг“.
„Одржавање старих могућности може бити скупље од нових. Технологија је оружане снаге учинила скупљима, тако да нема сумње да улажемо ресурсе у оружане снаге“, рекао је министар одбране Франк Баке Јенсен.
Током протекле деценије планови НАТО-а за амерички ракетни штит у Европи били су једно од најважнијих питања између Русије и НАТО-а. Док су званичници НАТО-а упорно тврдили да одбрамбена мрежа није усмерена према Русији, већ на балистичке ракете испаљене изван Европе, Москва се не слаже с тим, тврдећи да ће „штит“ срушити равнотежу између нуклеарних сила и покренути нову трку у наоружању.
Норвешка се у почетку противила идеји да НАТО постане део америчких планова за противракетну одбрану, али се предомислила и прилично подржава ову идеју од 2010. године. Иронично, сам Столтенберг се, у време када је био лидер народне Лабуристичке странке, противио мрежи противракетне одбране.
