У време када турски председник Реџеп Тајип Ердоган објављује почетак војне офанзиве на североистоку Сирије, под поетичним називом „Извор мира“, сиријски Курди постају све свеснији да ће се наћи између две ватре — турске армије и Даеша.
Даеш се на сцени појавио у виду три ноћна самоубилачка напада у Раки, граду који су курдске снаге, уз помоћ својих западних савезника, преотеле од исламиста у октобру 2017. године. Рака је била центар Даешовог „калифата“, у њему је столовао Абу Бакр ел Багдади, што је имало посебну симболику, јер Рака је била прва престоница првог калифа, изабраног после Мухамедове смрти, који се такође звао Абу Бакр.
Напуштени Курди
Иако су, према извештајима новинара из Раке, напади били „малог интензитета“, како преноси „Гардијан“, они су довољан знак да се запитамо да ли су сиријски Курди, напуштени од Америке, сада остављени да се на живот и смрт боре на два фронта, као и какве ће импликације турска офанзива имати на безбедносну ситуацију на целокупној територији Сирије? Хоће ли Даеш поново стећи стратешку предност какву је у једном тренутку стекао, захваљујући хаосу у Сирији, који је изазван грађанским ратом?
Слободан Јанковић, аналитичар Института за међународну политику и привреду, наглашава да пораз Даеша није значио и његово тотално уништење. Према његовим речима, требало би се подсетити ко је директно и индиректно подржавао Даеш, а одговор на то питање је — поједине западне државе.
„Пуно држава које су активне на Блиском истоку сарађивале су у настајању и у опстајању те грозне творевине, и кључ за оживљавање Даеша можемо наћи у рукама управо тих држава“, додаје он.
„Курди су стално под претњом. Имали су понуду од стране Израела да сарађују, као и Курди у Ираку. Они су то одбили и на тај начин њихове шансе за сарадњу са Америком су смањене. САД су користиле Курде као адут у партији карата са Турском, да би је поново приближили себи, и очигледно је да је дошло до неког договора између Трампа и Ердогана, а у том договору Курди су постали жртве“, закључује Јанковић.
Да ли је Трамп попустио?
„Трампово повлачење опасно је и преурањено“, оцењује новинар Бошко Јакшић.
Амерички председник очигледно је попустио пред упорним, тврдоглавим и дуготрајним захтевима турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је захтевао да Турска на источној обали Еуфрата формира своју ексклузивну безбедносну зону.
„И минимално америчко присуство одвраћало је турску од акције, а сада Турска добија брисани простор и, са једне стране, страхује се од велике одмазде према Курдима, а са друге стране упозорава се на очекивани пораст акција Даеша“, каже Јакшић.
„Даеш је остао најконцентрисанији управо у том региону, у коме је имао велике територијалне губитке управо од Курда, и то јесте цинизам Трампове одлуке, да своје савезнике, које је проглашавао за најбоље и најефикасније партнере у борби против исламиста последњих година, сада напушта и оставља их на два фронта — да се са једне стране супротстављају према Турској, а са друге стране исламистима. Даеш је већ наговестио да ће кренути у акцију да ослободи 12.000 својих припадника и симпатизера који се налазе у рукама Курда“, објашњава он.
„Могућност да се борци Даеша разлију по читавој сиријској територији сада поново постаје реална, јер иако су сви прогласили победу над Даешом, сви се такође слажу да Даеш није уништен, већ да је само побеђен“, додаје наш саговорник.
„Постоји сасвим реална опасност од ревитализације исламиста, и онда је велико питање колико то омогућава било какву пацификацију Сирије у наредном периоду“, каже Јакшић, додајући да би ревитализација Даеша значила ново одлагање политичког решења за Сирију, око кога се већ дуго и безуспешно преговара.
„Сиријски Курди биће физички угрожени, а ситуација ће имати и велике геостратешке импликације које се тичу стабилизације Сирије“, закључује он.