У декларацији, коју су након трилатералног састанка у Новом Саду потписали председник Србије Александар Вучић и премијери Албаније и Северне Македоније Еди Рама и Зоран Заев, наводи се да су потписници свесни одговорности обликовања судбина својих земаља, посвећени јачању мира, једнакости, владавине права и просперитета за садашње и наредне генерације у југоисточној Европи.
Они позивају све лидере на Западном Балкану да се придруже њиховим напорима, препознајући значај заједничке европске перспективе и посвећеност међусобној подршци, поштовању и помоћи на европском путу.
Као први корак наводи се опредељење да се укину граничне контроле и друге препреке слободном кретању у региону, што је пре могуће и не касније од 2021. године.
Према подацима Светске банке, камиони троше скоро 26 милиона часова годишње на граничним прелазима на Западном Балкану, што показује да постоји простор за значајно побољшање тренутних приступа који чине да су економије спорије и скупље да би биле конкурентне на глобалном нивоу.
„Људи ће бити у могућности да путују широм региона са важећом личном картом. Они би требало да буду у могућности да се запосле било где у региону и обављају посао за који су квалификовани у било ком делу региона. Дипломе би требало да буду признате у целом региону“, наводи се у декларацији.
Додаје се и да ће се интензивирати сарадња против прекограничног организованог криминала и да ће се залагати за помоћ једни другима у одговору на хитне случајеве, као што су елементарне непогоде.
У декларацији се изражава спремност да се учврсти регионална сарадња, како би регион повећао економски раст, смањио незапосленост, савладао илегалне миграције, борио се против међународног организованог криминала и побољшао социјалну заштиту, али и повећао трговину, инвестиције и запосленост на простору западнобалканске шесторке.
Званичници су истакли посвећеност да се оствари Регионална економска зона западнобалканске шесторке, која је предвиђена вишегодишњим акционим планом, усвојеним на Самиту премијера Западног Балкана у Трсту у јулу 2017. године, као део Берлинског процеса.
Регионална економска зона требало би да буде заснована на пуној инклузивности и на принципима четири фундаменталне слободе у ЕУ: слободе кретања роба, услуга, људи и капитала, а ослањајући се на обавезе које су земље у региону већ преузеле, укључујући и обавезе у оквиру ЦЕФТА споразума, Светске трговинске организације, као и МАП РЕА и друге.
Они су поздравили досадашњи напредак заснован на четири стуба: трговини, инвестицијама, мобилности и дигиталној интеграцији.
Узимајући у обзир и споразуме о стабилизацији и придруживању Србије, Албаније и Северне Македоније Европској унијом, као и обавезе које произилазе из европске стратегије о кредибилној перспективи проширења ЕУ на Западни Балкан из 2018. године, потписници наводе да имају намеру да продубе регионалну економску сарадњу на Западном Балкану.
У декларацији се наводи да је још од Самита у Солуну процес регионалне сарадње виђен као инструмент европског проширења Западног Балкана, док је Берлинским процесом и на Самиту у Трсту подигнут на виши ниво, увођењем конкретних мера у области инфраструктуре, трговине, инвестиција, мобилности и дигитализације.
Подсећа се да се пројекат изградње заједничког тржишта и интегрисаног региона такође помиње и у Стратегији о кредибилном проширењу ЕУ на Западни Балкан из фебруара 2018. године и да се сматра да су ти напори од суштинског значаја за стварање нових могућности за развој и јачање капацитета генерисања виших нивоа раста у региону.
Наводећи да је ЕУ кључни мотор трансформације читавог региона или барем од када је изнето обећање о проширењу и да је до чланства у ЕУ самом региону неопходно што хитније побољшање раста, у декларацији стоји да лидери Западног Балкана треба више да се суштински ангажују у ослобађање потенцијала развоја који је још увек неискоришћен на Балкану.
Неопходан је активнији и креативнији приступ протоку робе и капитала, кретању људи и прекограничној сарадњи, као и интеграцији услуга и рада.
„Лидери региона морају да преузму одговорност да креирају будућност региона и покрену политике које имају за циљ да осигурају слободно кретање људи и капитала. То је кључно не само када је реч о бољој интеграцији региона, већ и када је реч о подстреку свеукупног развоја широм Западног Балкана, у целини“, наводи се у декларацији.
Додаје се да се процес европских интеграција преплиће са процесом регионалне сарадње, јер сви из западнобалканске шесторке стреме чланству у ЕУ.
Међутим, без обзира на то, структурни јаз између ЕУ и Западног Балкана остаје суштински.
