У документу се „изражава дубока забринутост због изузетно опасне руске пропаганде“ и позивају се „Европска комисија и Савет ЕУ да разраде ефикасну детаљну стратегију брзог и одлучног супротстављања руским стратегијама дезинформације“.
Оптужбе без доказа
И РТ је објавио нацрт резолуције. Како се наводи, Европски парламент тврди (без доказа) да је Русија умешана у финансирање западних изборних кампања. При томе се ЕП ослања на податке „неколико истрага“, чији примери нису дати.
Текст се односи на „случајеве кршења или заобилажење кључних изборних правила утврђених током неколико истрага, посебно постојећих одредби о транспарентности финансирања кампање“, и „наводне случајеве трошења у политичке сврхе средства непрофитних организација из трећих земаља, посебно из Русије“.
Група посланика која је припремила документ тврди да се број случајева „дезинформација“ из руских извора, које је регистровала радна групе за стратешке комуникације (East StratCom Task Force), од јануара ове године барем двоструко повећао у поређењу са истим периодом 2018. године.
Антируски тренд
Руске власти више пута су негирале неутемељене наводе Запада да су утицале на изборе и шириле пропаганду. Руски званичници, на челу са председником Путином, увек су истицали да се Москва не меша у унутрашње ствари других земаља.
Руски аналитичари оцењују да је антируски тренд, односно тренд којим се Русија представља као претња — дугорочан. Дакле, на тај начин се све кризе унутар ЕУ приписују раду Кремља и подривању институција. Покушавају да дискредитују Русију, представљајући је као силу која наводно покушава да поткопа благостање Европе, не износећи при томе за то никакве аргументе.
Експерти су уверени да ЕУ покушава да побегне од решавања сопствених проблема пребацујући кривицу на спољне факторе — да се докаже да узроци девастације у ЕУ нису унутрашња противречја, већ спољни утицаји. Свака земља суочава се са унутрашњим кризама, али уместо да се решавају, тражи се непријатељ, на пример у виду Спутњика или РТ.
„Тема борбе против тзв. дезинформације изразито је исполитизована и до неке мере може угрозити ширење слободних информација, право на изражавање алтернативног мишљења, алтернативног гледишта и политичку критику у међународној основи. У овом случају, биће врло тешко разликовати борбу против такозваних лажних вести од политизоване информативне цензуре која се може применити и на информације, а које, према регулатору, не одговарају жељеном или доминантном погледу. Највероватније ће се вршити мониторинг извора информација, биће откриване информације са становиштем које није традиционално за класичне европске медије. Можда ће се то односити на неке руске или проруске медије или изјаве“, каже за Спутњик Урван Парфентјев, руски аналитичар и кординатор Центра за безбедност интернета.
Истргнуто из контекста
Како додаје Парфентјев, одговарајуће регулаторно тело може да иде и стандардним путем мониторинга информација и да не гуши медије, те просто из информационог простора да истргне неки садржај.
„Какве санкције су могуће већ видимо на примерима Спутњика и РТ. Упркос специфичности ситуације мора се знати да ако је реч о некаквом јавном информационом поводу, термин ’дезинформација‘ просто не може да се примењује. Јасно је да ће различити медији, различити извори информација, различити коментатори у различитим условима изражавати различиту тачку гледишта и објашњавати неки догађај свако из свог угла. Класична дезинформација је потпуно фалсификовање информационог повода. У свим ситуацијама када су се појављивали такви конфликти у иностранству у вези са Спутњиком или РТ то није било тако. То је, да тако кажемо, другачија и за Брисел очито нежељена тачка гледишта“, истиче Парфентјев.
Истакнути борци против Русије
Политиколог Александар Асафов подсећа да бројни западни политичари и део стручне јавности и даље без доказа оптужују Русију за наводно спровођење дезинформационих кампања против држава ЕУ.
„Међу депутатима Европског парламента има много људи који се годинама боре против Русије. Један од аутора документа је представница Пољске, која је посветила свој живот борби најпре против Совјетског Савеза, потом против његовог наслеђа, а сада и против Руске Федерације. Управо она има награду за заслуге на пример у Литванији, што је повезује са осталим русофобима у антируски блок. Тај блок стално предлаже разне резолуције, истраживања, изјаве и захтеве да се ограничи фантомско руско мешање у послове како Пољске и балтичких земаља тако и целе Европе, које у суштини не постоји. То се заснива као по правилу на апсурдним истраживањима. Они за то, природно, траже новац, издвајање средстава и наравно, забрану радио Спутњика и компаније РТ, који су за њих симбол мешања у унутрашње ствари“, објашњава Асафов.
Политиколог напомиње да се то ради дуго и редовно и са одређеним успехом, те очекује да ће тај тренд бити настављен.
„Међутим, у целини треба рећи да и колеге из ЕП и уопште цело европско друштво не деле такав стваралачки порив тих европских посланика. Ипак, ти људи то раде, борба са Русијом је њихов главни посао за који примају плату. Све док се за борбу против Русије издвајају средства, укључујући и она из комерцијалних делатности, ти људи и њихов посао ће бити тражени“, закључује политиколог.
Подсетимо, упркос честим саопштењима из ЕУ о „руској пропагандној претњи“, Европска комисија је у свом извештају у јуну ове године признала да није открила знакове јавне спољне дезинформационе кампање када је реч о изборима за Европски парламент, иако су медији известили о покушајима „неких руских извора“ да утичу на бираче.
