„Твоја жена мора да прати себе, а не друге“, говорио је председнику Кенедију Олег Касини, који је био полузванични „секретар за стил“ Жаклине Кенеди.
Реплика је изговорена због вечерње тоалете с отвореним раменима: чак је и председник, који је инсистирао на томе да Касини креира хаљине за прву даму, сматрао да је то превише слободно. Ипак, непотребно је страховао, јер су жене широм света усхићено пратиле појаву госпође Кенеди и копирале је у складу с могућностима.
Некада је било довољно да се супруга великог политичара обуче у складу с дипломатском етикецијом и друштвеним моралом, без икаквог додатног труда. Прва дама је могла активно да учествује у добротворним и социјалним пројектима, као што је то радила Елеонора Рузвелт, или да тихо гради комфорну свакодневицу шефа државе, не обраћајући посебну пажњу на тоалете. Нова ера почела је средином 20. века, када су жене председника почеле да се појављују на телевизијским екранима.
Избор адекватне тоалете постао је питање политичког престижа, а времена у којима је жена председника Абрахама Линколна носила хаљине париског кројача Чарла Фредерика Ворта, заувек су прохујала. Прва дама може да ужива у креацијама француских дизајнера колико год жели, али задовољство да носи њихове моделе без осуде сада има само Брижит Макрон. Остале морају да покажу да подржавају домаће креаторе.
Уосталом, најчешће им то уопште не смета, посебно када је реч о првим дамама афричких земаља. Оне с радошћу носе хаљине с карактеристичним афричким цртежима и накитом који је инспирисан традицијом.
Свако може да направи промашај у избору гардеробе, али код првих дама то може да доведе до дугорочних последица. Појављивање Мишел Обаме с непокривеном главом и у превише јаркој хаљини на састанку с краљем Саудијске Арабије изазвало је велико негодовање у исламском свету. А долазак Карле Бруни у изгужваном костиму и изгаженој обући на инаугурацију Франсоа Оланда вероватно је било смишљено показивање незадовољства. Уосталом, и Мишел Обама је свесно поједноставила свој стил носећи хаљине из јефтиних часописа, како би показала „блискост с народом“.
„Нисам имала три хиљаде пари ципела, имала сам их 1.060“, правдала се Имелда, супруга свргнутог филипинског диктатора Фердинанда Маркоса. Ева Перон је такође добила своју порцију критика због раскошних хаљина, а Ненси Реган је стално наглашавала да нема много хаљина дизајнера Џејмса Галаноса, познатог по астрономским ценама. Уз то је подвлачила да веома брине о тим хаљинама.
Чак и супруге лидера азијских земаља, где је раскош пожељна, данас више воле скромне хаљине у националном стилу, да не би додатно нервирале пореске обвезнике.
Узнемиреност, помешана с усхићењем — управо су таква осећања обузимала совјетске грађане када су гледали Раису Горбачову која се одевала у „Кући моде“ на Кузњецком мосту у Москви.
Жене совјетских лидера традиционално су остајале у сенци, а о Никити Хрушчову су злурадо шапутали: „Нинку своју свуда са собом вуче.“ Међутим, Нина Хрушчова није одустала од лика просте совјетске жене и њен контраст с блиставом Жаклином Кенеди током посете САД био је упадљив. Раиса Горбачова зато није нимало заостајала за Ненси Реган.
Није лако бити прва дама. Ако је обукла нешто што је сувише кратко, отворено или уско, како то често раде Брижит Макрон или Меланија Трамп, обавезно ће о томе писати медији. Ако обуку нешто скромно и неприметно, посетиоце форума ће обузети „праведни гнев“, јер прва дама симболички представља све жене њихове земље.
Колико је лакши избор „прве господе“ — супруга жена председника: они, наравно, изгледају као беле вране на групним фотографијама с великих међународних догађаја, али зато могу да се опусте у стандардном тамном оделу. Разуме се, увек се може говорити о њиховим краватама.