На КиМ су одржани четврти ванредни парламентарни избори заредом. Иако нису објављени званични резултати, лидера „Самоопредељења“ Аљбина Куртија већ су обишли амбасадори многих западних земаља који су га већ замислили у премијерској фотељи.
Некадашњи шеф Координационог центра за КиМ Небојша Човић у емисији „Свет са Спутњиком“ каже да је пре пола године имао информације да ће цела ратна и криминална група која је већ дуго на власти у Приштини морати да буде почишћена.
„Све је почело када је Рамуш Харадинај позван у Хаг. У неколико земаља раде важни штабови који имају своје људе на КиМ. Када је дошло до приближавања ставова Тачија и Могеринијеве убачена је ’димна бомба‘ у облику такси како би се пажња јавности окренула ка томе, а не ка спровођењу споразума, иако је њихов гарант била ЕУ“, додаје наш саговорник.
Није поклон већ отимање
Иако каже да нема ништа против ЕУ и њених стандарда, Човић наглашава да не треба да пристанемо да будемо део тог савеза уз услов да се одрекнемо дела своје територије.
„У нашем случају, то није чак ни поклон, већ отимање. Српска страна спровела је све из Бриселског споразума, а Приштина ништа, па да би се то прикрило измишљене су таксе, а Харадинај је само њихов спроводилац“, нагласио је наш саговорник.
Због тога се ситуација променила и Харадинаја је заменио добро образовани Аљбин Курти.
„Не знам готово ниједног богатог Албанца који то богатство није стекао ’на прашковима‘, као и на трговини оружјем и органима. Курти не припада том миљеу и нема залеђину директних ратних злочина, није држао оружје у својим рукама, али се сликао са УЧК. Формирани су тако да имају војно и политичко крило, а Курти је припадао овом другом“, рекао је некадашњи шеф Координационог центра за КиМ.
Хоће ли Курти да хапси?
Он истиче да је Куртијева предност што сада говори да такозвано Косово има проблема са организованим криминалом, да њихови привредници не могу да раде, да су уцењени и да народ тешко живи.
„Сада предстоји један тежак период и видим да су амбасадори САД, Немачке и Норвешке већ имали разговор са њим и да је ’дисциплиновање‘ већ почело. За почетак, Американац и Немац нису желели да се сликају са њим испод заставе Албаније, коју Курти држи у свом кабинету“, рекао је Човић.
Наш саговорник наглашава да на први поглед странке Исе Мустафе и Аљбина Куртија немају ништа заједничко, али да ће се лако сагласити око тога како ће поделити власт.
„Треба ипак да видимо да ли ће похапсити и испоручити све криминалце. На КиМ је специфична ситуација, јер имају организоване криминалце повезане са ратним злочинцима, а често у једном човеку имате оба елемента. Курти је још 2000. године у затвору у Пожаревцу говорио да свако ко је починио злочин мора да одговара. Хоће ли он да се потруди да пошаље команданте ОВК у затвор, јер мислим да то међународна заједница тражи од њега, а сматрам да је Харадинај први кандидат. Ништа мање није битно ни питање — хоће ли он да разговара са 200.000 расељених Срба са КиМ“, нагласио је наш саговорник.
Откуд право Америци
Човић сматра да долазак Ричарда Гренела у Приштину и Београд треба посматрати у облику питања — одакле право САД да именују некога за преговоре, јер ми то нисмо тражили. Он додаје да онда специјалне изасланике могу да именују сви — Кина, Русија, Бразил и Индија, али да за сада постоји концентрација само оних који долазе из Сједињених Држава.
„Не треба заборавити да је Метју Палмер дипломатски сазревао у време Клинтонове владавине, а Трамп сада има велике проблеме са њим. Очигледно је да Трампово поверење у њега не цвета. Са друге стране, не сматрам да је Косово приоритет америчког председника, али је индикативно да је рекао да ће да повуче трупе из Авганистана и наишао је на осуду демократа како не би остали без извора финансирања. Знамо да је Авганистан земља у којој је седиште дроге, а очигледно да је негде на овом нашем простору важан носач авиона када се то све транспортује, па бих рекао да се ради о Косову, што је Трамп осетио“, каже Човић.
У садашњој подели карата не треба заборавити ни новог шефа дипломатије ЕУ, Шпанца Жозепа Борела, који је нагласио да Косово никада неће бити држава уколико га не признају Русија, Кина и Индија, подсећа Човић.
