„То је била изузетна ствар за њих“, присетила се Ештонова почетака разговора, наводећи да је и фотографија након постизања првог Бриселског споразума сама по себи слала јаку поруку.
Истиче да од представника две стране ни у једном тренутку није тражено да прелазе црвене линије које су имали — да од Србије није тражено да призна Косово, нити од Косова да себе негира као државу.
Говорећи о првом Бриселском споразуму и чињеници да је од тада прошло шест година, а да он није примењен, истакла је значај тога да договори буду примењени, јер треба да олакшају живот обичних људи.
„То је био први споразум, никако није била идеја да буде и последњи“, рекла је Ештонова на панелу „Одржива решења за Западни Балкан“, у оквиру Београдског безбедносног форума.
Људима треба говорити каква ће им бити будућност, посебно младима, говорити им о томе да овај регион треба да буде место где ће желети да наставе живот, који ће се уклопити у једну ширу, оптимистичнију слику.
Упитана да ли су представници Београда и Приштине имали ту свест о хитности решавања питања, каже да нема сумње да су на разговоре дошли са озбиљношћу.
„Сами су рекли да су нервозни и то су и били и почели су да причају о практичним елементима, како могу да иду напред, да се олакша живот људима“, рекла је она.
