У свом првом интервјуу за руске медије након доласка у Москву, који је дао за РИА Новости, Мирослав Лазански говори о томе како се осећа у новом својству, какве планове Београд и Москва имају у склопу војно-техничке сарадње и зашто његова земља жели руски гас, као и да ли ће увести санкције против Руске Федерације, ако уђе у ЕУ.
Знатан део живота посветили сте новинарству, разговарали са многим светским лидерима. Како се осећате када сте интервјуисани? Како је бити са друге стране стола?
— Велика ми је част што сам амбасадор Србије у Руској Федерацији. Посебна част ми је и што ме је председник Србије Александар Вучић обавестио да је Амбасада Србије у Руској Федерацији најважнија амбасада наше земље.
Током новинарске каријере интервјуисао сам маршале СССР Ахромејева, Јазова, Куликова, шефа КГБ Крјучкова, команданта Војно-поморске флоте адмирала Черњавина и генерала Червова, који је био задужен за преговоре о наоружању са Американцима, генерала Петрова, команданта хемијских снага. Два пута сам био са руским војницима у Чеченији 1996. и 1999. године, а такође шест пута у Авганистану. Поред тога, интервјуисао сам руског председника Владимира Владимировича Путина. Ово се односи на совјетску и руску страну.
Што се тиче западних снага, имао сам разговоре са два главна команданта НАТО-а — са генералима Роџерсом и Галвином. Такође и са министрима одбране и начелницима генералштабова Јапана, Кине, Немачке, Чешке, Бугарске, Румуније и Авганистана. У 2015. години сам интервјуисао и сиријског предсједника Башара ал-Асада. 1989. године су ми дали интервју румунски председник Чаушеску и авганистански председник Мохамед Наџибулах. Морам признати да се накупило пуно лепих новинарских успомена.
Руски премијер Дмитриј Медведев планира да посети Београд у октобру. Да ли се планира узвратна посета из Србије у Русију?
— Да, 25. октобра, српска премијерка Ана Брнабић долази у Русију да потпише споразум са Евроазијском економском унијом. Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће доћи у службену посету руском председнику Владимиру Путину пре краја ове године.
Министар одбране Србије Александар Вулин раније је изјавио да Београд очекује крајем лета или почетком следеће године седам хеликоптера Ми-35 и Ми-17, према уговору из Русије. Да ли су сада познати рокови испоруке? Које се нове испоруке из Русије у оквиру војно-техничке сарадње још очекују?
— Имамо блиску сарадњу са Руском Федерацијом у вези са набавком тешких борбених система. Такође, Руска Федерација донирала је Србији одређену војну опрему. Поред испоруке хеликоптера Ми-17, очекује се и испорука хеликоптера Ми-35.
Да ли се планирају и неке друге испоруке из Русије у Србију у склопу војно-техничке сарадње, осим хеликоптера?
— Да, нарочито у области противавионске ракетне опреме. Очекује се испорука разних врста система противваздушне одбране у наредних неколико месеци.
Такође је објављено да се планира изградња центра за поправку хеликоптера руске и совјетске производње у Србији. У којој је фази сада имплементација овог пројекта?
— У почетку је план био да завод „Мома Станојловић“ у Београду буде оспособљен за ремонт свих хеликоптера совјетске и руске производње. Они, иначе, ремонтују хеликоптере који су део српског ваздухопловства — Ми-8, а такође делимично ремонтују хеликоптере Ми-17. Упркос високом квалитету рада завода, још су потребна додатна улагања како би могао да опслужује све врсте хеликоптера. Проблем је што Србија нема велики број руских хеликоптера, а совјетски и руски хеликоптери, који би могли бити ремонтовани код нас, налазе се у суседним земљама, попут Бугарске, Македоније, Румуније, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Осим БиХ и Македоније, које још нису приступиле НАТО-у, остали су пуноправни чланови организације и ствар у вези са ремонтом је ствар политичке одлуке. Не знамо да ли ће желети да ремонтују своје хеликоптере код нас или ће то учинити у некој другој земљи. Колико знам, у Бугарској такође постоји добра фабрика за ремонт.
Постоји још једна могућност — технички завод „Орао“, који се налази у Бијељини, у Републици Српској. Овај завод има споразум са руском страном око ремонта мотора за Миг-29. Они су у завршној фази потписивања споразума са Руском Федерацијом о извођењу поправке мотора Миг-29 и планирају да освоје ово тржиште.
Српски министар спољних послова Ивица Дачић је рекао да се Београд нада да ће радови на српском делу гасовода „Турски ток“ бити завршени пре краја 2019. године. Имате ли информацију да ли ће до тог рока сви радови на пуштању у рад бити завршени?
— Ми полажемо цеви. Што се тиче бугарске стране, они су имали одређеног кашњења у процесу изградње гасне инфраструктуре. Изгледа да се једна компанија жалила на тендер, али бугарски Врховни суд пресудио је да се процес изградње „Турског тока“ наставља. Али током овог кашњења бугарске стране, у сваком случају, ми смо активно спроводили радове у нашој земљи.
Сједињене Државе су више пута претиле да ће увести санкције компанијама које учествују у радовима на гасоводу „Северни ток 2“. Да ли, према вашем мишљењу, америчке санкције против овог гасовода могу утицати на друге руске гасоводе, попут „Турског тока“?
— Прво би морали да уведу санкције Турској, а затим и Бугарској, пошто ти нафтоводи прво пролазе кроз те територије, а ми говоримо о земљама чланицама НАТО-а. Ако желе да зауставе гасовод „Турски ток“, прво ће покушати да уведу санкције против Бугарске и Турске. Бугарски председник је пре око два месеца рекао да је пропаст „Јужног тока“ била грешка Софије, која је попустила под притиском Американаца. Дакле, имали су једну лекцију која их је коштала 200, 300 милиона евра, које им ни САД, ни ЕУ нису надокнадиле. Наравно, Сједињене Државе могу још једном да притисну Бугаре, али тешко је очекивати да Бугари опет попусте, када су јавно рекли да су први пут попустили.
Да ли Србија и Русија разговарају о сарадњи на другим пројектима у области производње нафте и гаса?
— Наравно, али тренутно је велики нагласак на „Турском току“. Очекујемо да ће током званичне посете премијера Медведева Србији бити потписан и споразум о сарадњи у области нуклеарних истраживања. Што се тиче гаса, српска индустрија у основи ради на руски гас. Питање неизвесности гасовода који пролазе кроз Украјину нужно нам налаже да се ослонимо на гасоводе који пролазе кроз Турску и Бугарску, односно „Турски ток“. То је наш главни фокус. За нас руски гас је стратешко питање. И не само за нас, чак и немачка индустрија ради на руски гас.
Ако постоје потешкоће између Русије и Украјине приликом потписивања споразума о транзиту гаса за наредну годину, да ли Београд планира да превазиђе ту ситуацију? Или је Србија тренутно у потпуности зависна од испорука преко Украјине?
— Из тог разлога Србији је потребан „Турски ток“.
Неће бити пуштен у рад почетком следеће године?
— Чини ми се да ће, изгледа, Руска Федерација, ипак, продужити споразум о транзиту гаса са Украјином за следећу годину, јер то од Русије тражи ЕУ. У сваком случају, мислим да Руска Федерација неће одмах затворити гасоводе кроз Украјину, као што можда изгледа. Ако узмемо у обзир амерички гас и нафту из шкриљаца, они су за нас скупи и немамо инфраструктуру да их прихватимо. Руски гас је најбоља опција за Србију. И не само за Србију.
Министар за иновације Србије Ненад Поповић и заменик генералног директора „Росатома“ Николај Спаски раније су изразили спремност за сарадњу у изградњи нуклеарног научног центра у Србији и његовој мирној примени. Да ли Београд већ има конкретне споразуме са „Росатомом“ по том питању?
— Као што сам већ рекао, мислим да ће током посете Дмитрија Медведева бити потписан овај споразум.
Већ сте рекли да се крајем октобра очекује потписивање споразума о слободној трговини Србије са Евроазијском унијом. Али сви ови споразуми биће важећи до уласка Србије у ЕУ, што би се могло догодити у наредним годинама. Како ће споразум о зони слободне трговине са Евроазијском унијом утицати на планове за придруживање ЕУ?
— Што се тиче споразума који ће 25. октобра бити потписан, то је за нас, наравно, веома важно тржиште, које обухвата 170 милиона људи, и, сходно томе, улазак на ово тржиште је за нас веома важан. Што се тиче Европске уније, још увек нисмо њена чланица, ми смо на путу придруживања, а за сада нема званичне забране или наговештаја да и у будућности нећемо моћи да сарађујемо с Евроазијском унијом.
Наравно, добили смо неке препоруке од одређених чиновника из Брисела, али што се тиче високих званичника ЕУ, нико нам ништа није рекао и није нам забранио да потпишемо овај споразум. Говорим о челним људима и лидерима ЕУ. Неки чиновници друге и треће категорије послали су препоруке, али званично лидери ЕУ нису нам рекли о томе и нису забранили такву сарадњу.
Наравно, многе земље чланице ЕУ и даље економски сарађују са Русијом, упркос санкцијама. Немци, на пример. А Сједињене Државе купују ракетне моторе руске производње. Без руских сировина, без специјалних метала који су део ових сировина, „Боинг“ уопште не би могао да произведе авионе. Занимљива је чињеница да су Американци увели економске санкције против Русије, али се обим трговине са Русијом само повећавао. Зато се питамо — о чему се ради.
Улазак у ЕУ је наш план. Ми настојимо да наше друштво поставимо по принципима и критеријумима специфичним за Европску унију, на пример, у здравству, образовању, стању људских права, правде и тако даље, али нико не зна са сигурношћу шта ће се десити са Европском унијом за неколико година. Не знамо када ћемо тамо ући, па ово питање, наравно, остаје неизвесно. Нико нам није рекао тачан датум нашег уласка у Европску унију. Као што видите — ЕУ пролази кроз бурни период.
Ако се Србија ипак придружи ЕУ, плаши ли се Београд губитка трговинских повластица, које нуди бесцаринска трговина са Евроазијском унијом?
— Не можете причати толико корака унапред, из доброг разлога кажу: „Одмери седам пута, једном сеци“. Много је непознаница о уласку Србије у ЕУ. Постоји неколико кругова кроз које морате проћи да бисте постали пуноправна чланица. Отпор Француске и других земаља проширењу ЕУ, такође се мора узети у обзир. Морамо размишљати постепено, корак по корак, тако да је сада врло тешко разговарати о томе. Француску идеју о Европи неједнаке брзине већ смо видели. Ако Европу сматрамо конвојем од 10, 20 бродова, колика ће бити брзина конвоја да би били сви заштићени и у групи? Брзина најспоријег брода у групи постаће брзина целе групе. То значи да се, са брзином Немачке и Француске, земље попут Бугарске, Хрватске, Румуније, Грчке и, можда, једног дана Србије неће моћи носити. То је Европа неједнаке брзине. То није солидарност. А ЕУ мора да функционише на принципима солидарности. У Европској унији већ постоје одређени дисиденти у политичком смислу. Већ постоји група земаља која укључује Пољску, Мађарску, Чешку, Словачку, а које се могу назвати ЕУ дисидентима, јер имају другачији поглед на питања попут Евро-ракетног споразума, политике миграција и санкција Русији. Наравно, на речима се сви слажу са увођењем санкција Русији. Али Чеси, Словаци, Мађари, Аустријанци нису баш задовољни овом одлуком. Дакле, видимо да постоји разлика у погледима унутар саме ЕУ. На питање о ЕУ политикама, ја увек постављам питање — шта је заједничка политика ЕУ? Да ли постоји? Упркос мојим великим напорима да одговорим на то питање, и даље не видим заједничку политику.
ЕУ спроводи санкције против Руске Федерације већ неколико година. У исто време, Београд стално наглашава да Србија сама никада неће увести санкције Русији. Да ли то значи да ће Србија, у случају приступања ЕУ, блокирати санкције против Руске Федерације или ће се она ипак придружити?
— Прво, Србија није увела санкције против Руске Федерације. Наш председник је више пута изјавио да Србија никада неће увести санкције против Руске Федерације. Очекујем да ће у наредних неколико година, када будемо пред вратима уласка у ЕУ, и она сама схватити грешку у увођењу санкција Руској Федерацији и да ће оне бити укинуте. Надам се да ће се напетости између Брисела и Москве релаксирати. Ако погледате, увођење санкција не представља никакву политику, то није политика. То је недостатак политике.
Али ако услов за приступање буде увођење санкција Русији, шта ће Србија урадити у овом случају?
— Већ постоји такав притисак, Брисел га већ врши на Србију. Сваког дана смо под великим притисцима. Суочени смо са тим свакодневно, скоро сваки високи званичник ЕУ који дође у Србију у званичну посету обавештава нас да наша политика треба да буде координирана са политиком ЕУ, управо по питању санкција против Русије. Као што видите — санкције Русији нисмо увели.
У недељу 6. октобра су одржани ванредни парламентарни избори на самопроглашеном независном Косову. Изборна комисија самопроглашене републике потврдила је победу радикалног покрета „Самоопредељење“. Шта мислите, какве последице може имати победа покрета?
— Последице ће бити такве да ће наставак дијалога бити још тежи. Не можемо утицати на то кога ће косовски Албанци бирати за свог председника или премијера. Ово питање се тиче само њих. Као једна од страна у дијалогу, обавезни смо да разговарамо са онима који су легитимни представници албанског народа на Косову. Увођење царина на српске производе у Приштини директно је кршење међународног права, а Приштина већ седам година није била укључена у примену кључне тачке Бриселског споразума, која се односи на формирање Заједнице српских општина. Нисам баш оптимистичан у погледу дијалога између Београда и Приштине, јер ће им бити потребно месец или два да прво формирају нову владу, наилази Нова година, а избори у Србији биће одржани следећег пролећа. Стога нисам баш превелики оптимиста у погледу скорог наставка дијалога, осим ако Американци не утичу на косовске Албанце да укину таксе и коначно предузму следећи корак у дијалогу. Приштина ради само оно што јој диктира Вашингтон. То је општепознато.
Ове године обележено је две деценије од НАТО бомбардовања Југославије. Да ли се, по вашем мишљењу, однос српског народа према НАТО може временом променити? Шта се ово догађа?
— Мало је вероватно да ће српска страна променити мишљење о НАТО-у. Велика већина српског народа, око 85 одсто, изјашњава се против уласка Србије у НАТО. Председник Србије господин Вучић рекао је да Србија има добре односе са НАТО-ом. Потребно нам је то, будући да је НАТО на Косову и главна је војна снага која може и мора заштитити српски народ који живи на тој територији. Такође, имамо одличну војну сарадњу са Русијом, Белорусијом и Кином. Имамо и резолуцију о војној неутралности Србије, а такође је у нашем Парламенту већ почео процес усвајања нове резолуције, у којој ће се још јасније нагласити војна неутралност наше земље. Војна неутралност саставни је део нашег менталитета. Наравно да у Првом или Другом светском рату нисмо били неутрални, већ смо били савезници са Русијом, СССР, Француском, Великом Британијом и САД. Србија је увек била на страни победника. У светским ратовима, Србија је увек била савезник Русије и СССР. Никада Србин није уперио оружје на Руса. Добро се сећамо све помоћи коју нам је пружила царска Русија у Првом светском рату. Препознајемо важност свих жртава које је СССР донео у Другом светском рату, и дубоко смо захвални на помоћи коју је пружила Црвена армија у ослобађању Београда и других српских региона 1944. године. Заједно са Русијом, дубоко се противимо ревизији историје Другог светског рата.
