Искуства из ратова за југословенско наслеђе показала су да су бројни споразуми о примирјима поштовани, иако су се чуле експлозије првих дана по њиховом потписивању.
Подсећамо, потпредседник САД Мајк Пенс и турски председник Реџеп Тајип Ердоган постигли су јуче споразум у Анкари, којим се Турска обавезала да ће прекинути војну операцију у Сирији, како би дозволила курдским Одредима народне самоодбране да изађу из те зоне у року од 120 часова.
„Све војне операције под паролом ’Извор мира‘ биће заустављене одмах након повлачења Одреда народне самоодбране. Наша администрација је у контакту са сиријским војницима који треба да подрже повлачење курдских снага у зону безбедности“, рекао је Пенс.
Компромис Русије, САД и Турске
„Иако се ситуација у Сирији мења из часа у час, од почетка турске операције види се да постоји једна координација између САД, Русије, Турске и, на локалу, Сиријске арапске армије, односно регуларне војске Сирије“, каже за Спутњик Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду.
„Очигледно је да је прво дошло до споразума Турске, САД и Русије, али ми сада заиста не можемо да знамо детаље. Изгледа да Русија и САД не желе да Турска преузме сувише територије и отуда овај договор о дубини од 30 километара на територији која би требало да буде демилитаризована зона према Турској, а коју су контролисали и коју још делимично контролишу курдске паравојне снаге“, напомиње Јанковић.
Према његовим речима, споразум Турске и САД свакако би могао бити први корак ка окончању седмогодишњег рата у Сирији.
Слом ДАЕШ-а, шта са Курдима?
„Једина територија која је остала проблематична и коју контролише ДАЕШ је она око Идлиба, али она се стално смањује“, подсећа Јанковић и додаје да ту операције стално трају, а сиријска и руска војска готово на дневној основи делују и полако враћају контролу над тим подручјем. Та зона се одржавала искључиво због помоћи Турске, а потом и неких других држава попут Саудијске Арабије или Уједињених Арапских Емирата, али се на северу Сирије поставило питање — шта са Курдима и огромном територијом коју су они након пораза ДАЕШ-а контролисали.
„Онда је, наравно, Турска била против тога и тражила је партнера који ће јој омогућити да Курди не буду ти који ће контролисати велики део територије у Сирији, поготово не територије које се граниче са Турском. Друго, операција користи и самом Ердогану за његове унутрашње политичке ствари, да ангажује народ у неком рату и да покаже неку своју победу“, сматра саговорник Спутњика.
На питање могу ли Курди ишта добити по окончању сукоба, Јанковић одговара да ће очигледно доћи до преуређења Сирије, што је логично после рата који толико дуго траје, а претпоставља и да ће неки регион бити „свакако курдски“.
Политички инжењеринг као у Босни
„Проблем је у томе што се територија која је највише насељена Курдима налази управо на северу Сирије и што би баш та територија требало да буде демилитаризована“, истиче Јанковић.
У северни део је упала турска војска, али не свуда. Турска војска није ушла код границе са Ираком, а тамо где су Курди најстабилнији, на пример у Раки, југу Еуфрата према Јордану и Ираку, тамо је већинско арапско становништво.
„Наравно да је дошло до исељавања цивилног становништва са територије коју је заузела турска војска и видећемо где ће се они преместити, да ли у курдске крајеве или у крајеве који су претежно насељени Арапима. Очигледно је да су ту етничка померања и да ће се границе вући као својевремено у Босни, па су Дрвар и Петровац и неки други већински српски делови припали Федерацији. Питање је како ће се то неким политичким инжињерингом одређивати“, објашњава Јанковић.
Према његовим речима, Курди би могли добити већа права у Сирији него што су их имали пре рата, уколико добију некакву територијалну аутономију, односно ако дође до регионализације или федерализације државе, па регион или два буду курдски.
Продати и искоришћени
На питање да ли то значи да ће Курди бити највећи губитници и у сиријском рату, Јанковић одговара да је јасно да они не могу да очекују државу.
„Курди су продати и искоришћени од стране више актера, а и позиција им је таква да њихова држава мало коме одговара, осим Израелу, али, просто, много других актера није заинтересовано за то“, напомиње Јанковић.
„Сами сиријски Курди су одустали од државе још у току рата. Они су још од 2012. године имали договор са сиријском Владом о начину контролисања територије. Једини је проблем био што нису, након пораза ДАЕШ-а, допуштали Сиријској арапској армији да се врати и успостави неке контролне станице тамо где они контролишу територије, што су сада, наравно, учинили“, закључује Јанковић.
Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу је након састанка Ердогана и Пенса рекао да је Анкара у преговорима са САД добила оно што је желела, а Курди су се обавезали да ће положити оружје.
