У документу се истиче да је Арктик директно повезан са америчком националном безбедношћу, те да је главни задатак Вашингтона да „распореди смртоноснију, стабилнију, флексибилну борбену групу, која ће бити у стању да обезбеди конкурентну предност у том кључном региону“.
Осим Северног леденог океана, реч је и о Беринговом мореузу и морском коридору у области Гренланда, Исланда и Норвешке.
Проблем је у томе што САД на Арктику поседују само малу територију на Аљасци. Због тога је Вашингтон прво почео да врши притисак на НАТО савезнике, са захтевом да обезбеде несметан и неограничен приступ северним областима.
Доктрина усмерена на слабљење Кине и Русије
Бела кућа је средином ове године предложила Канади да заборави на искључива права на арктички коридор, како је предвиђено Конвенцијом УН. Вршилац дужности шефа Пентагона Ричард Спенсер је још раније објавио да намерава да повећа бројност снага америчке флоте и број војних објеката у канадској зони Северног леденог океана.
Многи стручњаци су уверени да се Трампова жеља да купи Гренланд од Данске објашњава жељом САД да добију војну базу у поларним водама.
Поред тога, „Арктичка доктрина“ је усмерена на слабљење стратешких конкурената САД у региону — Русије и Кине. Вашингтон је посебно забринут због Северног морског пута, јер Американци у том пројекту виде покушај Москве и Пекинга да заузму кључне локације у северним пределима.
НАТО савезници деле исте бриге са Белом кућом. Норвешка премијерка Ине Мари Ериксон Серејде крајем августа је изразила забринутост због еколошких и економских аспеката Северног морског пута и додала да имају намеру да провере да ли је маршрута у складу са европским стандардима.
Осло може само да посматра са стране
Еколошки аргументи Запада нису оставили утисак на Москву. Саветник амбасаде Русије у Норвешкој Владимир Јусупов нагласио је да се пројекат Северног морског пута реализује у руским територијалним водама и да Ослу једино преостаје да посматра са стране.
Русија се сама побринула за еколошку безбедност арктичких пројеката. Тешки танкер „Проспект Корољова“ средином августа је први у свету прошао целим Северним морским путем користећи еколошки чисто гориво — течни природни гас. „Совкомфлот“, коме припада танкер, укупно поседује шест еколошких бродова.
Уз све мању употребу бродова са „прљавим“ дизел-моторима у арктичким водама, Русија ће ширити своју флоту, која ће користити нуклеарно гориво.
„Од следеће године Међународна поморска организација смањиће дозвољени проценат сумпора у бродском гориву са 3,5 на 0,5 одсто. Потражња за бродовима на течни природни гас је све већа. Међутим, постоји и друга алтернатива — бродови на нуклеарно гориво, који не емитују издувне гасове. То је посебно актуелно за Северни морски пут“, каже председник Уједињене корпорације за бродоградњу Алексеј Рахманов.
Стручњак за енергетику са Слободног универзитета из Брисела Семјуел Фурфари позвао је Русију да не наседа на провокације еколошких група о нуклеарној енергији. Стручњак је високо оценио пуштање у рад пловећег нуклеарног блока „Академик Ломоносов“.
Савезници са обе стране маршруте
Ипак, Русија има и савезнике када је реч о Северном морском путу и то са обе стране маршруте. Амбасадор Исланда у Москви Берглинд Асгејрсдотир почетком октобра је саопштио да Рејкјавик веома пажљиво мотри развој пројекта, као и да разматра могућност изградње међународне луке за велике бродове који пролазе Северним морским путем.
Председник Јужне Кореје Мун Џае Ин у септембру је изразио задовољство због сарадње са Русијом када је реч о Северном морском путу. Тренутно се у корејским лукама гради 15 танкера-ледоломаца, који ће превозити течни природни гас арктичком маршрутом.
Стручњаци не сумњају — у наредним годинама ће се основни део протока робе између западне и источне хемисфере одвијати Северним морским путем. Путовање том трасом траје скоро месец дана краће, него кроз Суецки канал. Наравно, и много безбеднији, јер нема сомалијских и других гусара.
Русија планира да Северним морским путем годишње превози 50 милиона тона терета до 2024. године, како је предвиђено мајским указом руског председника Владимира Путина.
Потенцијал за развој целог света
Према речима шефа дирекције компаније „Росатом“ Вјачеслава Рукшија, то је могуће постићи, а можда и премашити захваљујући извозу енергетских ресурса са комплекса „Акртик ЛНГ -2“ који се гради, тајмирској теретној бази „Истокугаљ“ и Пајахском налазишту нафте.
Међутим, не ради се само о фосилним горивима. Омски регион се спрема да транспортује житарице преко Северног морског пута у земље азијско-пацифичке регије.
Русија ће наставити да реализује велике арктичке пројекте.
„Арктик је тренутно међу светским регионима једна од најмање истражених територија. Због тога баш ту лежи потенцијал који ће дати подстицај будућем развоју целог света. Реч је о 80 одсто гаса, 20 одсто нафте и до 100 одсто резерви минерала. Тренутно се може издвојити више од 100 перспективних пројеката, у које ће до 2030. године бити уложено око 11 билиона рубаља“, подсећа директор „Агенције Далеког истока за привлачење инвестиција и подршку бизниса“ Дмитриј Фишкин.