Технологију, названу „прајм едитинг“, стручњаци описују као „процесор генетских речи“ који омогућава прецизно преправљање генетског кода.
Алатка је већ коришћена у исправљању штетних мутација у лабораторији, укључујући и оне попут српасте анемије.
Тим са Института „Брод“ наводи да је технологија веома „прилагодљива и прецизна“, али и истиче да је њено истраживање тек почело, преноси РТС.
„Прајм едитинг“ је најновији напредак на пољу едитовања генетског материјала, који служи као књига упутстава за градњу и функционисање наших тела.
Могућност да се мења ДНК путем генетског преправљања већ трансформише научно истраживање. Техника већ даје велике резултате и има потенцијал да донесе револуцију у медицини, али и поставља морална и етичка питања.
До сада је најнапреднија технологија на овом пољу била „Цриспр-Цас9“, која је развијена пре само седам година.
Путем ње се скенира ДНК и тражи се проблематично место на ланцу, где се уз помоћ нечега сличног микроскопским маказама сече ланац, чиме се ствара могућност преправљања ДНК.
Иако веома напредна, технологија „Цриспр-Цас9“ није увек савршено прецизна и ланци ДНК могу да буду пресечени на погрешном месту. То је и највећи проблем када је у питању њена шира примена у медицини.
Копи — пејст на генима
У студији, која је објављена у часопису „Нејчер“ (Nature), „прајм едитинг“ је коришћена да се беспрекорно прецизно убаце или обришу секције ДНК, али и да се исправе словне грешке у појединачним словима, којих има три милијарде у људском генетском коду.
„Стручњаци са овом технологијом могу се сматрати процесорима речи, способним да претражују и циљају ДНК низове и прецизно их замене“, наводи доктор Дејвид Лиу.
Према његовим речима, „прајм едитинг“ је као да притискате „Цтрл-Ф“ на тастатури да пронађете слово или реченицу која вам треба, а онда са „Цтрл-Ц“ копирате, а са „Цтрл-В“ налепите нови текст.
Технологија користи лабораторијски направљене секвенце генетског кода, које имају двојаку улогу. Прва је да се пронађе посебан део ДНК који се жели изменити, а друга садржи промене које се желе направити.
Секвенце су упарене са ензимом (реверзна транскриптаза) који копира промене у ДНК низ.
Нова технологија и алатка развијена је на биомедицинском и геномском истраживачком центру Института „Брод“.
Генетске болести постају прошлост?
Градивни блокови ДНК су четири базе — аденин, цитозин, гуанин и тимин и означавају се почетним словима А, Ц, Г, Т.
Три милијарде ових слова чине читаво упутство за градњу и одржавање наших тела, али и најситније грешке на коду могу да изазову велике последице и доведу до озбиљних болести и дефеката.
Српаста анемија и Треј-Саксова болест само су нека од обољења која настају због грешке на генетском коду, а научници су путем „прајм едитинга“ успели да исправе грешке у лабораторијским условима.
Постоји око 75.000 различитих мутација које могу да изазову болести. Лиу процењује да технологија „прајм едитинга“ има потенцијал да исправи 89 одсто њих.
