Диковић каже да не зна да ли су људи свесни и да ли треба у том правцу и да размишљају — колико је важно што је први пут из Руске Федерације стигао систем који је намењен за противваздухопловну одбрану на великим даљинама, а који припада стратегијским Космичко-ваздухопловним снагама. Не много мање битна информација, према његовим речима, је и чињеница да руски војници са нашима изводе заједничке вежбе.
„То је чин огромног поверења, који импонује сваком припаднику војске, али и сваком грађанину ове земље, без икаквих политичких конотација. Сам поступак доласка тих снага на нашу територију јесте одраз великог поверења, али и пријатељства. Велика је то ствар за Србију и наш систем безбедности“, нагласио је Диковић.
Русија добро размислила кога обучава на С-400
Диковић каже да очекује реакције земаља региона и НАТО-а, зато што они помно прати сваки наш корак.
„Ипак, сви који озбиљно анализирају овај наш поступак не би требало да имају неке лоше коментаре и намере, јер сарађујемо и са другима. Они који нас поштују схватиће то као вид међународно-војне сарадње. Према мојим анализама, Руска Федерација је на међународном плану у војно-војним односима веома пажљива и изузетно опрезна, а свакој њиховој активности претходе веома зреле процене. Тако су и одлучили да су зрели услови да пошаљу С-400 у Србију и да наша војска заједно вежба са њима“, рекао је Диковић.
„Република Србија на овај начин показује да ствара јаку државу, желимо да будемо као наши партнери на које се угледамо — желимо да достигнемо ниво економског развоја, али и развој система безбедности, и долазак С-400 видим као подршку због свега што Београд чини на међународном, али и на унутрашњем плану“, нагласио је наш саговорник.
Он додаје да је један од приоритета у опремању наших снага безбедности, а пре свега Војске Србије, јесте опремање са савременим средствима и системима за противваздухопловну одбрану.
„То је дефинисано и у Стратегији националне безбедности, али и детаљније је разрађено у Стратегији одбране, где је јасно стављено до знања да су нам потребни системи ПВО за одбрану на малим и средњим даљинама. Расправљали смо неколико година уназад и наравно да желимо С-400, јер би Балканско острво било апсолутно покривено. Сви они који имају противваздухопловне системе на великим даљинама добро размишљају коме их дати, јер није свеједно ко њима располаже“, изјавио је бивши начелник Генералштаба ВС.
„Панцир С“ по мери Србије
На Балканском полуострву тренутно не постоји, додаје Диковић, ни један систем ПРО сличан систему С-400, ако изузмемо Турску. Иако још није званично потврђено да Србија купује „Панцир С“, наш саговорник каже да он припада противракетним системима на средњим даљинама и да одговара нашем геостратегијском положају.
„Он је веома ефикасан ПРО, који би умногоме задовољио наше потребе. Пружио би нам заштиту и ван граница Републике Србије, што је веома важно, и био би ефикасан штит за наше копнене јединице. Такав квалитет оруђа не постоји у нашој близини, ако изузмемо Грчку, Турску и Румунију“, нагласио је генерал Диковић.
