Сама идеја да се померањем сата створи привид дужег дана стара је више од 200 година, али несташица угља широм Европе натерала је Немачку и њену савезницу Аустроугарску да током 1916. године тако почну да штеде енергију, а то су ускоро учиниле и остале земље, пише „Гардијан“.
Неке су после 1918. године напустиле ову праксу, само да би јој се поново вратиле током нафтне кризе 1970-их. Летње рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године.
Противници померања сата, односно летњег рачунања времена, тврде да се тако заправо не штеди енергија, будући да је мања потрошња у домаћинствима у вечерњим сатима „надокнађена“ у јутарњим.
Студије показују да људи не спавају стварно „сат дуже“ када се сат враћа уназад, али да сат сна мање приликом преласка на летње рачунање времена штетно утиче на спавање и неколико недеља касније.
За померање сата и против њега
Дискутабилан је и утицај померања сата на економију — док угоститељство и туризам имају користи од дужег дана лети, пољопривреда је традиционално против тога због проблема које ствара у мужењу крава, жетви итд.
Око 70 земаља помера сат два пута годишње, а испитивање „ЈуГова“ показало је да је у Великој Британији 44 одсто становништва за померање сата, док би 39 одсто више волело да се ова пракса укине. Занимљиве су и регионалне разлике — Шкоти су највеће присталице статуса кво, јер би прелазак на летње рачунање времена у неким деловима довео до изласка сунца тек након 10 часова ујутро.
Како је Европски парламент изгласао да се померање сата укине до 2021. године, „Гардијан“ пише како би то могло довести до још једне заврзламе са Брегзитом, будући да би Северна Ирска и Ирска пола године могле да буду у различитим временским зонама, и на све имале још и „временску границу“.
„Гардијан“, ипак, наводи како је прецизно рачунање времена резултат дигиталне ере и време се може схватати доста флуидније, како је кроз историју често и био случај. У Старом Риму су се са скраћивали сами сати, па су тако постојали различити пешчани и водени сатови за различите месеце. Чак и по проналаску механичких сатова, Венеција је, на пример, била пола сата испред Торина.
Униформисано „време сата“ млад је концепт, настао отприлике када и железница, јер су разлике у времену у градовима представљале потенцијалну опасност за путовање возом.
Ипак, све до 1911. разлика у времену између Француске и Британије била је око девет минута, а сатови на железничкој станици у Паризу каснили су пет минута да би сви путници успели да стигну на воз.
Зимско рачунање времена траје до последњег викенда у марту 2020. године.
Европски парламент је 4. марта ове године изгласао да се од 2021. укида померање, па ће тако све земље ЕУ морати да одаберу летње или зимско рачунање времена, а Србија још треба да одлучи да ли ће кренути стопама ЕУ.
