Хрватска, Мађарска, Словачка и Словенија договориле су се о успостављању заједничке команде снага специјалних операција под окриљем НАТО-а, наведено је у саопштењу објављеном на веб-сајту Алијансе.
Очекује се да ће формирање нове структуре бити завршено пре краја 2021, а да ће она до децембра 2024. бити у потпуности оперативна.
Интересантно је да је вест о заједничкој команди четири земље, од којих се две граниче са Србијом објављена у време док руски системи С-400 и „Панцир С“ учествују за заједничким српско-руским војним вежбама „Словенско братство 2019“ у нашој земљи.
Позерска димензија
„То је пре потреба НАТО-а да демонстрира да нешто чини и потез који има једну позерску димензију, како би се јавности тих земаља представило да је НАТО активан. Иначе, та команда за нас нема практично никакав значај“, сматра Анђелковић.
Према његовим речима, реч је о земљама „прилично хетерогеног опредељења“, од Мађарске, која настоји да има добре односе и са Русијом и Србијом, до Хрватске, која је изразито антисрпски настројена.
„Могуће је да се ради о психолошкој потреби НАТО-а да делује после стационирања руских система С-400 и ’Панцир‘ у Србији да би показали да НАТО нешто предузима, али ми на то не би требало да се обазиремо већ да јачамо своју војску и сарадњу са Русијом“, истиче саговорник Спутњика.
Према његовим речима, Црна Гора је изостављена из овог аранжмана, јер није део тог региона.
Нека се спреме — Црна Гора и…
„Реч је о земљама Средње Европе које се повезују, а Црна Гора, као искључиво медитеранска земља, не може бити део тог пакета, што не значи да НАТО не планира да у наредним корацима ствара сличну команду. Примера ради, за Црну Гору, Албанију и можда за још неку земљу“, закључио је Анђелковић.
У саопштењу НАТО-а се наводи да су министри одбране четири земље потписали Меморандум о разумевању за формирање Регионалне команде за посебне операције током састанка који је одржан у петак у Бриселу.
Циљ заједничке команде је „повећање способности ове четири државе да ефикасно користе своје специјалне снаге“, под мађарским вођством.
„Веома свестран алат“
У изјави је такође истакнуто да ће команда свакој чланици омогућити да „користи сопствене јединице засебно, истовремено користећи интегрисану заједничку структуру која се може активирати за њихово размештање“.
Говорећи на церемонији потписивања, заменик генералног секретара НАТО-а Мирча Ђеоана описао је заједничку команду као „веома свестран алат“ за решавање сукоба модерног доба.
Стварање нове структуре долази док НАТО наставља да појачава своје војно присуство у Европи, посебно у источноевропским државама. Ова иницијатива започела је након украјинског пуча 2014. године, а НАТО је наводно уплитање Русије у тај сукоб навео као оправдање овог потеза.
Москва је више пута негирала оптужбе, називајући распоређивање НАТО снага у близини руских граница провокацијом.
