Данска је своју одлуку о издавању дозволе образложила тиме што је, како је навела тамошња Агенција за енергетику, траса југоисточно од Борнхолма у Балтичком мору најбезбеднија и у складу је са еколошким нормама.
Убрзо након што је стигла ова вест, огласио се и председник Русије Владимир Путин, који је поздравио одлуку Данске и рекао да се та земља показала као „одговорна учесница у међународном дијалогу која штити како своје интересе, тако и интересе својих партнера у Европи, који су изузетно заинтересовани за диверсификацију снабдевања европског тржишта руским енергентима“ .
Аналитичари, међутим, указују на то да постоји више разлога због чега је Данска одуговлачила са овом одлуком. Према речима стручњака из Међународног финансијског центра Владимира Рожанковског, разлог због чега је Данска толико времена блокирала изградњу гасовода није био мржња према Русији или „Гаспрому“, већ је у питању била обична игра.
Данска је одувек била заинтересована да овај гасовод иде кроз њену територију, јер тиме она постаје транзитна земља и од тога добија материјалну корист. Ствар је у томе што јој је било потребно одређено време за цењкање око њој битних питања, објашњава он.
"Мислили су и да ће Вашингтон нешто предложити Данској. Али кад им је Трамп понудио да купи од њих Гренланд, Данска се ужаснула", наглашава Рожанковски.
Нервоза у Копенхагену
Други разлог зашто је Данска преко ноћи и брже-боље преломила и дала сагласност за Северни ток 2 он види у томе што је Русија покренула преговоре са Украјином с понудом да настави транспорт гаса кроз ову земљу у пређашњој количини. Ту се, каже овај експерт, Данска озбиљно унервозила, јер ако заиста буде сачуван транзит руског гаса преко Украјине, Северни ток 2 ће остати резервна маршрута.
И директор руског Института за националну енергетику Сергеј Правосудов тврди да је од самог старта било немогуће да Данска не одобри изградњу „Северног тока 2“, будући да је „Северни ток 1“ већ прошао кроз њену територију, те да је само било питање времена када ће се то догодити.
„Дански политичари никада нису били категорични по питању одбијања овог пројекта. Дакле, радило се о ценкању. Данска је вероватно нешто и добила заузврат, додуше, можда не од Русије, већ од Немачке, која је такође у великој мери била та која се залагала да пројекат успе. Међутим, шта је добила Данска, никада нећемо сазнати. То нико никада неће обелоданити и то је јасна ствар“, примећује он.
Незаустављив процес
Када је реч о самом гасоводу, формално више не постоји ниједна препрека за завршетак изградње „Северног тока 2“, за Спутњик констатује Јуриј Риков са московског Института за енергетику и финансије,
„Такве могућности више нема, јер санкције сада можете уводити искључиво компанијама које граде ’Северни ток‘, али сви уговори су већ потписани и цео процес је увелико покренут. На крају крајева, извођаче је могуће заменити изузетно брзо, тако да је процес изградње тренутно незаустављив. Последња препрека је била Данска. Међутим, када је и та земља издала све неопходне дозволе, ’Северни ток‘ је постао реалност“, закључује Риков.
По овом питању огласио се и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, који је рекао да се Данска овом одлуком показала као одговорна земља која поштује интересе Европе. „Економски и комерцијални пројекти морају бити ослобођени било какве политизације и не треба да постану таоци геополитичких игара“, нагласио је он.
