„Данас, када Руска Федерација слави Дан народног јединства, широм наше драге Русије, прославља се и 90 година од рођења оца модерне руске дипломатије, великог државника, који је далековидном политиком трајно уписао своје име не само у руску већ у светску историју. Иза себе оставио је неизбрисив траг“, рекао је Вучић.
Примаков ће, рекао је Вучић, остати упамћен по својој неисцрпној снази, вечној љубави према отаџбини Русији.
Подсетио је и на чувени демарш 1999. године, након што је Примаков сазнао за почетак бомбардовања СРЈ, познат као „заокрет изнад Атлантика“, који је за Србију, каже Вучић, значио много.
„Иако нисмо тада спасени, видимо данас колико је то било далековидо. Тај корак је значио потпуни заокрет у спољној политици Русије, чији приоритити имају практичну примену у активности данашње генерације руских политичара“, објаснио је он.
Вучић је истакао да је Примаков бранио националне интересе у тренутку када су постојале мимнималне шансе.
„Снага Русије тада и данас није за поређење. Ипак, и у таквим условима радио је све што је могао да заштити Русију и био је сигуран у њен повратак на светску сцену“, додао је он.
Вучић је рекао да се Примаков достојно борио за интересе своје земље, да смо и ми у Србији то осетили, као и да је он осведочени пријатељ који је био уз наш народ у најтежим тренуцима.
Председник Србије је изаразио очекивање да ће његово дело бити путоказ за будућа поколења.
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко је, поздрављајући окупљене, рекао да је Примаков био велика личност и као дипломата, научник, хуманиста.
„Председник Путин је рекао да је Примаков био велики грађанин Русије. Имао сам срећу да радим са Примаковом“, рекао је амбасадор.
„Читава делатност Примакова је у време Дејтона била прожета бригом за интересе српског народа и за положај Русије“, присетио се Боцан-Харченко.
Истакао је да је Примаковљев концепт мултиполарног света сада заживео. Примаков је био, додао је, један од аутора Резолуције 1244, која је и данас ослонац за Србију.
Сергеј Степашин, бивши премијер и пријатељ Примакова, рекао је да је Примаков и данас један од најпопуларнијих људи.
Подсетио је да је Примаков променио вектор спољне политике Русије, и практично спасао Русију од економске пропасти.
Примаков је, додао је, учинио све што је било у његовој моћи да помогне Југославији.
Према речима Степашина, то што се десило Југославији је и за Русију била велика лекција.
Међу почасним гостима су руски и српски званичници, угледни представници друштвених и културних кругова двеју земаља, руско-српских пословних организација.
Свечаности присуствује и бивши руски премијер Сергеј Степашин.
Бронзана биста је рађена уз сагласност и учешће Примаковљеве породице. Аутор је Андреј Тиртишников, академик Руске академије уметности.
Идеја да се биста постави у Србији није случајна. Јевгенија Примакова Срби сматрају за великог и осведоченог пријатеља, а то доказује и подршка коју је пружио српском народу у најтежим временима.
„Показао је, у тим тешким тренуцима, оно што могу само великани ― како је довољан један гест, који ће служити као путоказ будућим поколењима“, изјавио је у свом обраћању први потпредседник Владе Србије и шеф српске дипломатије Ивица Дачић поводом смрти истакнутог научника, дипломате и друштвеног радника.
Јевгеније Примаков је рођен 29. октобра 1929. године у Кијеву. У периоду од јануара 1996. до септембра 1998. био је министар спољних послова Руске Федерације. Аутор је концепције „многополарног света“. Од септембра 1998. до маја 1999. обављао је дужност председника Владе Руске Федерације. Чувен је његов демарш 24. марта 1999. године, познат као „заокрет изнад Атлантика” или „петља Примакова“.
Примаков је тада био премијер. Када је у авиону сазнао да су снаге НАТО-а почеле бомбардовање Југославије, одлучио је да у знак солидарности са југословенским народом откаже своју посету Сједињеним Америчким Државама и изнад Атлантског океана наредио да се његов авион окрене и врати у Москву.
