„Сплет околности ће вероватно условити брзо реализовање идеје о глобалној улози немачке војске, која више уопште не наилази на отпор у самој Немачкој“, оцењује ту нову идеју из Берлина некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић. Он за Спутњик, ипак, каже да је тешко рећи да ли је то корак ка милитаризацији Немачке.
На питање зашто баш у овом тренутку следи овакав потез немачке министарке, дугогодишњи дописник из Бона и Берлина објашњава да за то постоји више разлога, а међу њима су и лични. Он подсећа да је Каренбауерова наследила Ангелу Меркел на месту председнице Хришћанско-демократске уније и тиме је аутоматски постала кандидаткиња за будућег канцелара. У самој странци, а у јавности посебно, међутим, постоје озбиљне сумње да је она личност која то може да учини, јер нема ни тај формат, ни углед, ни искуство на великој савезној сцени.
Порука после Трампа
Стојановић потом указује на остале значајније разлоге за овакво њено оглашавање.
„Све се уклапа у атмосферу после Трампове изјаве да је НАТО анахрон и после најновијих, још драматичнијих и радикалнијих, изјава француског председника Макрона да је НАТО клинички мртав, да Европљани треба да узму судбину у сопствене руке и да морају да јачају своје одбрамбене капацитете. Такође, да се морају бранити сами, недефинисано од кога, иако се увек мисли да опасност, што се запада тиче, долази са истока“, напомиње саговорник Спутњика.
Он сматра симптоматичним и проблематичним то што је министарка наишла на атмосферу одобравања у Немачкој, где је увек било варничења око односа према Бундесверу и његовом ангажовању у иностранству.
Бундесвер излази ван Немачке
Немачка је због катастрофалне прошлости и онога што је учинила свету, али и самој себи, била доста уздржана што се војничког ангажовања тиче. У њеном Уставу, односно основном закону, како се он у Немачкој зове, веома је прецизно дефинисано да Бундесвер не може да буде ангажован ван територије Немачке. Уласком немачке у НАТО, тај радијус је проширен, па су им дејства омогућена на територијама на којима је ангажован НАТО.
„Атмосфера се, очигледно, радикално променила. Председник Немачке Хорст Келер је 2010. године морао да поднесе оставку, зато што је у једном необавезном разговору са новинарима поменуо идеју да би Бундесвер требало да буде војнички ангажован у обезбеђивању њихових трговинских рута, па је дошло до великих трвења и принудили су га да се повуче“, подсетио је Стојановић.
Нема реакција
Како је приметио, Каренбауерова сада говори то исто, али нема реаговања, и ниједна од странака, сем левице, није на то реаговала. Чак ни Зелени, који себе сматрају пацифистима. Он зато сматра да је немачка министарка, неким тихим потезима, већ почела да преобликује атмосферу у корист Бундесвера и њиховог војничког ангажовања у свету. Она је после дуго година успела да организује да се војничка заклетва полаже ван касарне, да се то снима и да се на неки начин Бундесвер приближи јавности.
Добар познавалац прилика у Немачкој подсећа да је то 1980. године у неколико градова покушао да уради министар Ханс Апел, али је маса изашла на улице, протестовало се и било је повређених. Сада, пак, нема помена да би се тако нешто могло догодити.
Показивање мишића
Наш саговорник сматра да је тешко рећи да ли је све ово корак ка милитаризацији Немачке, јер је она укључена у међународне организације, од ЕУ, до НАТО-а и УН, и део је Савета безбедности УН, иако није стални члан. Подсећа да је немачка министарка изјавила да се Немачка не би ангажовала соло, већ заједно са савезницима, али и додаје да је тај излазак на светску сцену нешто ново, јер је она увек деловала из другог плана и никада на јавној сцени није показивала војничке мишиће.
На питање како ће на немачке намере реаговати савезници, пре свега Французи, Стојановић каже да ће поздравити ту идеју, иако, наравно, постоји зазор са оне стране Рајне.
„Ово што је Каренбауер изјавила, да Немачка никада неће соло излазити, уклапа се у Макронову идеју да се Европа више не може ослонити на НАТО и на Америку, као и да мора узети судбину у сопствене руке. Француска је атомска сила и, наравно, Немачка рачуна да без ње ниједна од војних интервенција било које врсте не може да буде остварена, тако да ће то ићи увек у некој врсти, макар, тандема са Французима“, сматра добар познавалац немачке политичке сцене.
Оно што је, међутим, сасвим извесно је да је намера министарке одбране наишла на одобравање у Бундесверу. Додуше, тешко да ће бити остварена жеља немачког генерала Јохена Бота, који је пре два месеца изјавио да „прижељкује авијацију која би поновно добила политички задатак, како би показала шта може, слично као 1999. године“. Тада је командовао немачким пилотима који су учествовали у НАТО бомбардовању СР Југославије, а данас је у пензији.
Његова изјава, ипак, довољно речито говори о атмосфери по питању ангажмана немачке војске.
