Реч је о резолуцији која је у Вашингтону усвојена крајем октобра, после 35 година расправа о том питању у САД, и то у тренутку повећаних тензија између Турске и Америке.
Грем, који обавља функцију председника Правног комитета сената Конгреса и који се сматра блиским сарадником Доналда Трампа, искористио је право да један сенатор може да блокира усвајање резолуције коју је усвојила цела палата. Грем је изразио наду да Турска и Јерменија могу заједно да реше овај проблем и сматра да сенатори „не би требали ни да улепшавају ни да преписују историју“.
Геноцид признају у више од 20 држава
До преокрета по овом питању је дошло само две недеље након што је Представнички дом америчког Конгреса усвојио резолуцију у којој се истиче да је убиство 1,5 милиона Јермена, почињено на територији данашње Турској у периоду од 1915. до 1923. године — геноцид.
„Чињеница је да многи републиканци сматрају да је неопходно поново успоставити односе са једним од својих главних савезника — Турском. Због Трамповог односа према Турској, многи америчког председника гледају попреко, укључујући и републиканце. Јасно је да је та прича о усвајању резолуције о геноциду веома стара. У САД постоји веома јак јерменски лоби, који је давно покренуо ово питање, а покретала га је и Демократска странка и, у принципу, та резолуција би била усвојена давно, да није било републиканаца“, објашњава руски политиколог Михаил Синељников-Оришак.
Геноцид над Јерменима признају историчари у више од 20 земаља. Масовна убиства Јермена за време Првог светског рата и после њега сматрају се првим геноцидом у 20. веку. Турска, напротив, признаје да је било жртава, али негира да је реч о геноциду.
„Наравно, Турска се увек врло оштро противила усвајању таквих резолуција. Сада, када се може рећи да су односи између САД и Турске нарушени, јерменски лоби је то, наравно, искористио. И ово питање је скоро доведено до краја и највероватније је да ће оно бити завршено, јер се вето може превазићи и са одређеним бројем гласова. Многи републиканци, међу којима је и Грем, посебно су тврдоглави — не мењају свој став, верују да је то стратешка грешка и да САД не треба да погоршавају односе са Турском, већ чине све да се они врате на претходни добар ниво“, каже Синељников-Оришак.
Резолуције Представничког дома и Сената, које се у сваком Конгресу усвајају одвојено, нису правно обавезујуће и имају саветодавни карактер, али Синељников-Оришак је уверен да постоје велике шансе да резолуција поново буде усвојена.
„Она је готово усвојена — ово је привремена блокада, која може бити превазиђена. Сада су односи између Америке и Турске лоши, али ова прича ће их раздвојити још више“, сматра експерт.
Усвајање резолуције од стране америчких конгресмена било је директна последица погоршања турско-америчких односа и политички инструмент притиска на Турску због војне операције у Сирији, као и због приближавања Анкаре Москви и куповине руског оружја, пре свега противваздушних ракетних система С-400.
„Дубоко повређена“ Турска
Неслагања око Сирије су у последње време интензивирана, с обзиром да Американци подржавају Курде, против којих се Турска бори. Анкара је више пута оптуживала Америку да је курдским Одредима народне самоодбране у Сирији дала више од 30.000 камиона са оружјем, као и да помаже стварање независног Курдистана, што штети интересима Турске.
Међутим, очигледно је да је током овонедељног састанка Трампа и Ердогана у Белој кући дошло до ублажавања напетости између два НАТО савезника, јер су стране одлучиле да пораде на решавању нагомиланих проблема, а посебно по питању система С-400, који је „кост у грлу“ Американцима.
Турски лидер је у Вашингтону рекао и да је Турска „дубоко повређена“ резолуцијом Представничког дома Конгреса САД, којом је формално признат геноцид над Јерменима од снага Отоманског царства у време Првог светског рата, и да та резолуција, усвојена 29. октобра, има потенцијал да баци „велику сенку на односе две земље“, а додао је и да о догађају од пре 104 године треба да одлучују историчари, а не политичари.
Експерти кажу да је велику улогу у усвајању резолуције одиграо и јерменски лоби, јер је њен аутор пројерменски конгресмен Адам Шиф. Чињеница је да је јерменски лоби тражио признање „јерменског геноцида" деценијама, и да је сада успео или је, барем, на прагу да то оствари.
Подсетимо — Турска и Јерменија не одржавају дипломатске односе, а граница између земаља је затворена од 1993. године, на иницијативу Анкаре. Неслагања између земаља постоје у вези са решавањем сукоба око Нагорно-Карабаха, у којем Турска подржава Азербејџан, као и у вези са историјском проценом злочина над Јерменима 1915. године.
