„Прозвали су ме манијаком, јер сам морао практично сваке недеље да подсећам лидере Европске уније да Русија није наш партнер, већ наш проблем. Рекли су да сам манијак, зато што сам био толико усредсређен на ту тему“, рекао је Туск.
Према оценама аналитичара, изјава пољског дипломате Туска само је оличење нејединства европских земаља када је реч о вођењу спољне политике Европске уније и поделе на такозвани источни и западни блок.
Политички аналитичар Павел Шпилин објашњава да западни блок има далеко рационалније ставове него источни, док се испоставило да је тај источни блок, који је претежно сачињен од земаља дуж линије која спаја Балтичко и Црно море, далеко вернији Америци од западног.
Откуд помирљиви тонови Макрона?
Само неколико дана пре изјаве Туска огласио се председник Француске, који је изнео поприлично помирљиве тонове на рачун Русије, рекавши да је један од могућих сценарија развоја те земље успостављање баланса са Европом.
„Макрон је својом изјавом желео да реанимира иницијативу коју је својевремено заступао Шарл де Гол — Европа од Лисабона до Владивостока. Међутим, та иницијатива ће увек наилаизити на огроман отпор код земаља као што су Пољска, Молдавија, Украјина, као и прибалтичке државе“, оцењује он.
Проблем је у томе, оцењује саговорник Спутњика, што Макрону не треба превише веровати, с обзиром да његове речи имају више скривених агенди које треба узимати у обзир.
Као прво, тврди Шпилин, Макрон је том изјавом рекао оно што од њега жели да чује његово изборно тело, али уједно и да преотме део оних бирача који су на прошлим изборима гласали за Марин ле Пен — а то није мали број. Као друго, још није јасно шта ће се десити наредне године са САД, односно да ли ће Трамп опстати, а у случају да оде — да ли ће опстати такозвани „трампизам“.
„Макрон заправо говори да ће, уколико Трамп победи и Америка заиста престане да испуњава своје атлантске обавезе, западна Европа бити приморана да зида мостове са Русијом, па чак и са Кином. Да би то спровела у дело, мораће првенствено да уразуми Пољску и прибалтичке земље, макар у смислу да заузму јединствене спољнополитичке ставове као и остатак Европе“, сугерише политички аналитичар.
Живот под истим кровом
Са друге стране, када је реч о Доналду Туску, наводи Шпилин, он је својим ставом још једном доказао да све те земље „сиромашније“ Европе неће бити срећне због међукултурне и економске сарадње са Русијом коју предлаже Макрон.
Питање је само да ли ће западни блок успети у том подухвату, зато што, како време одмиче, постаје све јасније да та западна, рационална Европа не може да настави да живи под истим кровом са источном, управо због тих несугласица.
Манија или вапај одлазећег функционера?
Политиколог и новинар Јуриј Светов оцењује да се Тускова манија огледа у „задојености“ идејом да претвори Русију у непријатеља, упркос чињеници да му је функција налагала да заступа интересе целе Европе, а не само интересе фанатичних представника пољске јавности, којима је искључиво конфронтација са Русијом приоритет.
„Мислим да време таквих политичара пролази, чак ни у самој Пољској такви политичари немају будућност. Све је изгледније да ће на сцену ступити једна нова генерација политичара у Европи, којима циљ неће бити конфронтација са Русијом, већ изградња нових односа базираних на узајамном интересу“, закључује.
Подсетимо — Туск ће функцију шефа Савета Европе напустити 1. децембра, а на његово место доћи ће белгијски премијер Шарл Мишел. Иако има велике планове за наставак политичке каријере у Пољској, на наредним председничким изборима се неће кандидовати, зато што тврди да опозиција, коју снажно подржава, има веће изгледе на победу без њега на њеном челу.
