Професор др Милош Ковић, један од вођа пута, каже за Спутњик да ниједан час историје не може да се мери са уласком у Високе Дечане.
„Ниједна пропаганда не може да замени разговор са Србима који живе у гету, са децом која су рођена 1999. године и не желе да напусте своје домове. Када се студенти врате са КиМ они су другачији и уверен сам да више никада нико неће моћи да им прича приче које се косе са реалношћу“, нагласио је Ковић.
Ђорђе Николић, студент Филозофског факултета, који је уједно један од организатора екскурзије, каже да група обично ноћи у Манастиру Драганац и Манастиру Светих архангела, а да за три-четири дана боравка успеју да обиђу Грачаницу, Ново Брдо, Манастир Бањску, Студеницу, у Призрену Богородицу Љевишку, Богословију, Саборни храм Светог Ђорђа, Цркву Светог Спаса, Каљају, а од енклава Ораховац, Велику Хочу, Манастир Зочиште, Високе Дечане, Пећку патријаршију.
Нестварно искуство
Докторанд Филозофског факултета Ања Николић каже да јој се чини да још сабира утиске од прве посете пре годину дана.
„Имала сам прилике да путујем више од мојих вршњака, али ми је одлазак у јужну српску покрајину био нестваран, почевши од Бањске закључно са Пећком патријаршијом. Волела бих да имам способност да вам објасним ту емоцију када видите Високе Дечане. Та тишина и грандиозност треба да се доживи, јер је свакоме од нас место тамо. Чини ми се да одатле све потиче. Примећујем да причом о тој посети будим код породице и пријатеља грижу савести, јер се не усуђују да се отисну на пут. Искрено, немају разлога за бригу, јер смо свугде дочекани прелепо“, истиче Ања Николић.
Сусрет са смислом
Професор Ковић додаје да су то стручне екскурзије на које увек иду историчари уметности који говоре о фрескама и архитектури, али наглашава да је то превасходно сусрет са самим смислом српске историје и то је оно што смирује.
„У Студеници се сусрећете са Светим Савом, а на Газиместану са Светим кнезом Лазаром. То је смисао страдања и жртве. Нама се данас нуди само хедонизам, а млади на Косову могу да виде да је на историјском нивоу косовска битка изгубљена, али је на есхатолошком и моралном она добијена. Зашто? Зато што нас њихова жртва и данас храни и ми смо данас ово што јесмо захваљујући кнезу Лазару и војницима, који су се определили за царство небеско. То је царство непролазних вредности као што је небеска правда коју певамо у нашој химни“, рекао је професор Ковић.
Охрабрење из Ораховца
Он је подвукао да студенти у свим тим манастирима налазе смисао српске историје који умирује и схватају да постоји смисао жртвовати се за оно што волите.
„Срби су у енклави, а не желе да оду, јер они знају нешто што ми не знамо и после приче са њима смирени се враћамо у Београд. Они нас охрабрују, јер се ми овде бавимо трицама и кучинама, плашимо се, али онда одемо доле и из Ораховца изађемо озарени и тек тада почињемо да схватамо смисао српске историје који нам је скривен, јер нам га образовање не даје да то разумемо у амфитеатру, то се разуме у тренуцима на КиМ“, наглашава професор Ковић.
Ања Николић каже да студенти имају утисак да су у Ораховцу продисали, а као успомену на путовање узимали су комаде земље. Професор Ковић због тога и подсећа на речи владике Николаја Велимировића, који је рекао да је земља на Газиместану заиста света, јер је на њу пала крв наших јунака, а да наши студенти то осећају.
„Ипак, оно што је данас најбитније јесу људи који и данас тамо живе после свих наших грешака. Ко су ти људи на којима све то почива, који упркос свему са својом децом живе у том гету? То су заветници којима верујемо“, рекао је Ковић.
Ипак остати на КиМ није лака одлука, прича Ђорђе Николић, који је из села Горње Кормињане из општине Косовска Каменица и планира да се врати да предаје историју у гимназију у коју је и сам ишао. Наглашава да сваки долазак Срба даје снагу и улива наду да тамо има будућности.
„То је земља наших дедова, али желимо да буде и земља наше деце. Ми са Албанцима живимо заједно и моје село јесте доказ да је суживот могућ“, рекао је Николић и најавио наредну екскурзију већ на пролеће.
