На колики удео у структурним фондовима би, међутим, земље кандидати могле да рачунају чекајући на евроинтеграције док се ЕУ не реформише, Макрон није предвидео. У суштини, период чекања за улазак у ЕУ се повећава, али ће земље у чекаоници за добро урађене домаће задатке ипак добити неке евре.
Штура новинарска сазнања о Макроновом предлогу који још није обелодањен не остављају много простора за објашњења, али по оцени Грубјешићеве, с обзиром на то да тај још незванични документ долази из Француске, претпоставка је да ће његов добар део бити прихватљив за ЕУ.
Различити фондови
На констатацију да се у Макроновом документу помињу претприступни фондови који су нам већ доступни, као и они структурни, она је објаснила на шта би Србија као кандидат додатно имала право.
„Претприступни фондови, односно ИПА фондови су друго, овде се ради о структурним фондовима, секторским. Имала би право ако успешно спроведе реформе у једном сектору, односно заврши поглавље, да има приступ тим структурним фондовима, као да је чланица“, каже саговорница Спутњика.
Она је на конкретном примеру објаснила шта то значи.
„Рецимо, ми завршимо — отворимо и затворимо поглавље ’Транспорт‘ и онда имамо приступ фондовима из области транспорта. И то важи за сваку земљу. Поређења ради, из ИПА претприступних фондова за буџетски период од 2014. до 2020. године Србија добија 1,4 милијарде евра. За исти период од 2014. до 2020. године Бугарска из структурних фондова добија 12 милијарди евра. У томе је разлика“, наводи Грубјешићева.
Пун износ само за старе чланице
Она, међутим, сматра да ни Србија, ни Црна Гора, ни друге земље које касније постану кандидати неће имати приступ од 100 одсто структурним фондовима. Због тога што Макронов предлог не садржи прецизирање у том делу, она је мишљења да ће нам припасти одређени постотак тих структурних фондова, а колико то ће бити ствар је договора.
У сваком случају Грубјешићева сматра да ће њихов пун износ бити резервисан само за земље-чланице ЕУ, али и да ће приступ земаља кандидата структурним фондовима и повлачење неких средстава бити начин да се одређена област подигне, било да је реч о транспорту, пољопривреди или било којој другој области.
То је кључна измена, каже она. Све остало — да ће се пратити напредак у реформама, да је владавина права кључна, да назадовање може да заустави пут ка ЕУ — важи и сада, па и та реверзибилност, односно принцип санкционисања земља које назадују на путу приступања и сада постоји. Можда ће, како напомиње наша саговорница, бити само још строжа.
А када би Макронов нон-пејпер који се тиче Србије, односно земаља кандидата за ЕУ, могао да прерасте у документ и предмет одлучивања ЕУ, тешко је предвидети.
Оцена је да ће о том папиру, пошто већ постоји, бити речи на Савету министара спољних послова ЕУ 19. новембра, иако он није дневном реду који је раније утврђен.
Према речима Грубјешићеве, тај Макронов предлог је већ послат чланицама, али она напомиње да је процедура таква да би потом требало да га прихвати Европска комисија, односно да утврди нову стратегију и методологију проширења. А ЕК, која би предлог на коначно усвајање требало да проследи Европском савету, још није формирана.
