За „унапређење иновационих капацитета“ на Косову и Метохији Влада Републике Србије издвојила је приближно 28 милиона динара у циљу реализације пројеката којим се примењују нове технологије у оквиру концепта „Паметних и безбедних градова“.
Програм спроводи Кабинет министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој Ненада Поповића.
Да се развија српско Косово
„Још на почетку свог мандата сам рекао да желим да развијамо наше Косово, као и да то треба да буде заједничка политика Владе и дужност свих министара. То се тако и ради, цела Влада је оријентисана на развој Косова. Желимо да људима на Косову омогућимо, такође, да користе нове технологије, које треба да олакшају живот обичном човеку, а да наше локалне самоуправе на Косову учинимо ефикаснијим“, казао је Поповић за Спутњик.
Он напомиње да Влада Србије такође ради на плану иновација и дигитализације, као и да се на овај конкурс могу пријавити све локалне самоуправе које имају своје идеје како да примене иновације у области мобилности и транспорта, безбедности, дигитализације јавних услуга или заштите животне средине, конкретно, како каже, у развој иновационог предузетништва.
Једнаки услови за Косово и Београд
„На Косову и Метохији грађани морају да знају да ми заиста имамо одличне инжењере, који упркос тешким условима у којима живе и раде, постижу одличне резултате. Ја сам недавно био у Митровици у посети Техничком факултету, који има дугу традицију и који је одувек био оријентисан на индустрију на Косову, али и на ’Трепчу‘, електропривреду и ја морам да кажем да сам заиста био одушевљен знањем и поготово начином на који размишљају наши млади инжењери на Косову. Е, баш тим инжењерима који су целој Србији, ја бих рекао, главни ресурс за будућност, нешто најквалитетније што Србија има, желимо да омогућимо да имају једнаке услове за развој, макар приближно какве имају њихови вршњаци у Београду, Новом Саду, Нишу или Крагујевцу“, закључио је министар.
Сва плаћања у вези са реализацијом пројекта морају бити започета након потписивања уговора, а извршена до 31. јануара 2020. године, док се трошкови морају правдати до 31. марта идуће године.