На конференцији за медије након заједничког заседања са словачким колегом Петером Пелегринијем, Бабиш је рекао да је дошло време да европске земље отворе дискусију о безбедности континента.
„Ми у оквирима НАТО-а делимо заједничке вредности, али три државе-чланице се не налазе у Европи и потребан нам је неки споразум у оквиру европских земаља, које учествују у НАТО-у“, изјавио је он. Он је, међутим, додао да не подржава идеју о европској војсци, али да „вреди поразговарати о њој“.
Чешки премијер је такође критиковао правила самита НАТО-а, који ће бити одржан почетком децембра у Великој Британији.
„Програм траје три сата и свака држава има око четири минута на располагању. То није довољно“, изјавио је Бабиш.
Бабиш не иде на самит НАТО-а
Затим је постало јасно да Бабиш неће ићи на самит НАТО-а, већ ће остати у Чешкој и учествовати у дебати о буџету државе у парламенту. Уместо њега, Чешку ће на самиту представљати председник државе Милош Земан. Бабиш је ово саопштио новинарима после традиционалне вечере са Земаном у његовој приградској резиденцији. Према речима премијера, њихови ставови о Алијанси се подударају.
„То је важан савез, али је неопходно да њени европски учесници кажу да је можда дошло време да се поразговара генерално о том споразуму, који је потписан пре седамдесет година“, рекао је Бабиш.
Како је истакао, понекад је потребно да се европске државе брже удруже без учешћа других земаља НАТО-а, на пример током операције против превозника миграната.
САД и Турска треба да поштују споразум
Да ли је формат НАТО-а заиста застарео и да ли му је потребна реформа? Спутњик је о томе разговарао са Лубомиром Паном, чланом партије „Слободна и директна демократија“.
„Мислим да нема смисла да се смишља нови споразум о одбрани. Било би довољно када би државе потписнице споразума поштовале тренутну верзију Северноатлантског споразума, и под тим мислим на Сједињене Америчке Државе и Турску. А не само сада, него и у блиској прошлости можемо наићи на низ примера када су САД и Турска кршиле Повељу УН, иако их читав низ чланова Северноатлантског споразума, укључујући и преамбулу, обавезује да је поштују“.
Он је подсетио да у преамбули стоји: „Уговорене стране потврђују своју веру у циљеве и принципе Повеље Организације уједињених нација и своју жељу да живе у миру са свим народима и владама. Договорене стране су одлучне да бране слободу, заједничко наслеђе и цивилизацију својих народа, засноване на принципима своје демократије, слободе појединца и владавине закона. Уговорене стране су посвећене повећању стабилности и благостања у Северноатлантском региону“.
„На пример, у Члану 1 је наведено следеће: ’Потписнице се обавезују, како је наведено у Повељи Организације уједињених нација, да било какве међународне несугласице у које би могле бити укључене решавају мирним путем тако да се не угрожава државни мир, стабилност и правда и да ће се у својим међународним односима суздржати од претњи или употребе силе на било који начин који није у складу са циљевима ОУН‘. Или Члан 4: ’Потписнице ће се консултовати увек, ако према мишљењу неке од њих буде угрожен територијални интегритет, политичка независност или безбедност било које земље потписнице‘“, додао је Пана.
Пана напомиње и да би дефинитивно требало да сама Европа буде одговорнија за своју безбедност.
„За почетак, довољно би било да она заштити границе од илегалног преласка за особе без одговарајуће дозволе. Нажалост, Европа до сада није успела да се носи чак ни са тим тривијалним задатком. Време и догађаји показали су да су стварни циљеви и акције неких држава Северноатлантског савеза разликују од оних које подразумева Северноатлантски споразум. Стога би било неопходно развити релевантну европску безбедносну доктрину и ојачати безбедност Европе у целини и безбедност у појединим земљама“, оценио је Пана.
