Министар одбране САД Марк Еспер, који је ових дана обилазио регион, поручио је да је савезничка мрежа главна борбена предност Сједињених Држава, а да је то најзначајније у Индопацифичком региону, који је министар назвао „америчким приоритетним војиштем“.
У саопштењу Пентагона, објављеном пред пут Еспера у Јужну Кореју, Тајланд, Филипине и Вијетнам, истакнуто је да „одржавање савеза и привлачење нових партнера“ у овом региону представља део задатака стратегије националне безбедности САД. У средишту америчке стратегије, како је наведено, налази се идеја да су САД такође пацифичка држава.
Подсећа се и да су савезници Вашингтона у Индопацифичком региону Тајланд, Јужна Кореја, Јапан, Филипини, Аустралија и Нови Зеланд, док су међу партнерима Индија, Шри Ланка, Индонезија, Малезија, Брунеј „и многе друге“.
Из Министарства одбране САД такође су изјавили да сматрају Москву и Пекинг главним изворима потенцијалних претњи у региону.
„У фокусу стратегије националне безбедности САД јесте повратак ривалства између великих сила. Најозбиљније претње долазе из Кине и Русије“, истакнуто је на сајту Министарства одбране. Притом се истиче да НР Кина представља највећу опасност за Вашингтон.
„Војна стратегија Кине је део националног приступа те земље. Поред своје војне моћи, Пекинг користи дипломатске путеве, политички утицај и економске мере. Кинеска иницијатива ’Појас и пут‘ је покушај, процењен на билион долара, да се замени садашњи међународни систем, који тако добро служи Индопацифичком региону од 1945. године, системом у коме ће главну улогу играти Кина“, речено је у изјави Пентагона.
Политичка географија
Према речима Константина Блохина из Центра безбедности Руске академије наука, Вашингтон повезује „руску и кинеску претњу“ са ширењем партнерства САД и других држава у региону, како би објаснио своје активности усмерене на повећање утицаја у овом делу планете.
„САД виде војни потенцијал Русије као претњу својој безбедности, јер је она физички способна да нападне Сједињене Државе. Притом, Кина се сматра дугорочном претњом, јер ова земља већ сада упућује изазов Вашингтону у економској сфери и представља конкуренцију САД“, објашњава Блохин.
Он истиче да су термин Индопацифички регион вештачки створили пре пет година амерички политички технолози и да он укључује низ земаља из Пацифичког обруча.
Подсетимо, руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је у интервјуу за лист „Бангкок пост“ да САД покушавају да повећају свој утицај у југоисточној Азији, користећи концепцију „слободног и отвореног Индопацифичког региона“.
Блохиново мишљење дели и Андреј Сидоров, шеф одељења за међународне организације и светске политичке процесе на Факултету за међународну политику Московског државног универзитета. Према његовим речима, Индопацифички регион је више политички, него географски појам.
„Вашингтон је увео тај појам да би повезао Сједињене Државе са источном Азијом и Индијом. Исти метод је користио и током стварања такозваног Северноатлантског региона, који није постојао никада у историји. Ово је тада било потребно ради стварања регионалног војно-политичког блока НАТО-а“, наводи овај експерт.
План за размештање америчких ракета
Аналитичари истичу да је Вашингтон у последње време више пута покушао да повећа број најближих савезника у Индопацифичком региону, што је био циљ и сличне турнеје по источној Азији коју је Еспер имао у августу.
Тада је шеф Пентагона посетио Монголију и срео се са министром одбране Нијамагином Енхболдом. Они су разговарали о „заједничким вредностима за САД и Монголију“, а Еспер је изјавио да су САД поносне на статус важног партнера Монголије и да ће сарађивати са том земљом „да би ојачали односе и постигли своје циљеве“.
Након тога, Еспер је отпутовао у Јужну Кореју, а после посете Сеулу је изјавио да ће две земље наставити „да се држе заједно, како би подржале концепцију слободног и отвореног Индопацифичког региона“.
Еспер је такође посетио Аустралију, а пред пут се заложио да се у Азији што пре разместе копнене ракете средњег домета. Еспер је о овој иницијативи говорио након што су САД најавиле повлачење из Споразума о ракетама средњег и кратког домета (РСМД).
Већ крајем августа су из америчке Агенције за одбрамбену и сигурносну сарадњу изјавили да је Стејт департмент одобрио продају Јапану 73 ракете система за противракетну одбрану у износу од 3,29 милијарди долара. Истакнуто је да би овај споразум требало да ојача националну безбедност САД, захваљујући повећању одбрамбених способности „важног савезника“ у Азијско-пацифичкој регији.
У септембру је Бела кућа продужила билатерални споразум о војној сарадњи са Сингапуром. Документ ће важити до 2035. године и у складу са њим Вашингтон може да користи војне базе Сингапура у своје сврхе.
Поред тога, америчка страна јача војно партнерство са Индијом. Тако су у октобру у Сједињеним Државама одржане заједничке вежбе америчких и индијских специјалних снага „Ваџра Прахар“.
По мишљењу Андреја Сидорова, Сједињене Државе повећавајући војну сарадњу са земљама као што су Јапан, Сингапур, Монголија и Индија, постепено „граде обруч обуздавања“ Русије и Кине.
„Акценат је на азијском делу Азијско-пацифичке регије и на Индији, предстражи на југу, која је увек имала компликоване односе са Пекингом. То је геостратешко преобликовање простора, индопацифички концпет који допушта САД да контролишу процесе у најважнијем региону света за развој светске економије и политике“, објашњава експерт.
Сидоров такође сматра да је последњих година америчка страна намерно концентрисала своје снаге у Пацифичком региону.
„Међутим, ако Вашингтон тамо постави ракете средњег домета, као што је то предлагао Еспер, он ће тиме створити директну претњу за Кину и Русију. И наравно, Москва ће бити принуђена да одговори на тај потез“, истакао је аналитичар.
Према речима Сидорова, америчка геополитичка стратегија подразумева акценат на сарадњу са приобалним државама региона, укључујући и војну сарадњу. Како каже, на тај начин САД настоје да спрече лидерство Кине у Азијско-пацифичком региону.
„САД желе да надиграју Кину, а за то им је потребно да сви инфраструктурни путеви које Кина планира да изгради у оквиру иницијативе ’Појас и пут‘, не воде никуда, тј. да воде у регионе које контролише Вашингтон“, објаснио је аналитичар.
Константин Блохин сматра да Вашингтон у овој фази бије битку за савезнике у Азијско-пацифичком региону и труди се да „опколи Кину са свих страна“.
„Главни акценат ће бити на државама које су већ повезане са САД у оквиру војно-политичких алијанси, укључујући Јапан, Јужну Кореју, Аустралију и Индију. Тајланд је такође проамерички, јер су тамо смештене војне базе Сједињених Држава“, рекао је експерт.
Бескомпромисна конкуренција
По мишљењу аналитичара, својим изјавама и акцијама чији је циљ јачање утицаја у Индопацифичком региону, као и оптужбама против Русије и Кине, Вашингтон само гура Москву и Пекинг ка стварању јачег савеза и проширењу обострано корисног партнерства.
Подсетимо, Марк Еспер је почетком августа током посете Аустралији рекао да САД не подржавају тежњу Кине ка доминацији у Индопацифичком региону.
Пекинг је, са своје стране, оштро критиковао иницијативу министра одбране САД да се поставе ракете средњег и кратког домета у Индопацифичком региону. То је изјавио министар спољних послова Кине Ван Ји, обраћајући се Генералној скупштини УН.
Русија је такође осудила план Сједињених Држава за распоређивање овог оружја. Владимир Путин је 19. септембра упутио многим државама, укључујући и државе-чланице НАТО-а, поруку са предлогом за увођење мораторијума на постављање ракета, које су део РСМД, у Европи и другим регионима.
На предлог лидера Русије одреаговале су Кина, Немачка, Француска и Турска, а прокоментарисали су га и у ЕУ.
По мишљењу Константина Блохина, чисто економски гледано, САД ће у Азији изгубити од Кине, која сада активно попуњава празнине и потискује Вашингтон.
„Због тога је једини начин да Бела кућа некако компензује тај неуспех, да јача војну сарадњу са другим земљама у региону“, изјавио је аналитичар.
Истовремено, Вашингтон настоји да минира партнерство између Русије и Кине, истиче Блохин, иако својим акцијама у правцу милитаризације Индопацифичког региона САД само јачају савезничке односе Русије и Кине.
„У овој фази Москва већ помаже Пекингу да изгради систем упозоравања на лансирање ракета, што указује на висок ниво интеракције између држава“, констатовао је експерт.
Међутим, Блохин није искључио могућност да Вашингтон ипак може да успе да распореди ракете средњег и кратког домета у Азији.
„Ниво милитаризације у региону ће се повећати. Истовремено, конкуренција у Азијско-пацифичком и Индопацифичком региону ће постати јака и бескомпромисна, зато што ће војно-политички центар света бити управо тамо“, закључио је аналитичар.
