„Када сам устала ујутру и све то чула и видела, било ми је јасно да морам што пре да идем кући. Добили смо потврду тај дан од факултета да морамо што пре да напустимо Хонг Конг, да је то већ прешло сваку меру и да факултет више не може да буде одговоран за нашу безбедност, јер је влада изгласала закон по којем је полиција могла да уђе у било који кампус, на било ком факултету и за то им није била потребна дозвола факултета“, прича нам студенткиња Лигнан универзитета Анђела Јанковић.
Што мање ван дома
Она каже да је слушала савете професора да што мање напушта дом, те да су она и остале колеге у продавницу ишли једном у два-три дана, да су куповали пуно хране и међусобно је делили.
„Било ми је непријатно у тим ситуацијама, некако сам била у паници шта ће се десити, да ли ће стварно доћи близу мог факултета, близу мог дома где живим, зато што је то све у једном кампусу, тако да неки ризик јесте постојао, али просто, слушала сам савете професора, била сам углавном у својој соби или дому, нисам се кретала много ван, тако да била сам сигурна на неки начин“, казала је студенткиња.
Није било евакуације
Јанковићева напомиње да су она и остале колеге минибусом који је унајмио факултет, без пратње полиције, одвезени до аеродрома.
„Нико од нас није био евакуисан по хитном поступку, како су писали медији, јер нисмо били на том Политехничком факултету који је био у опасности претходних неколико дана. Ми смо сви фактички напустили кампусе у петак, неки су одмах отишли кућама, а неки су се склонили у мирније делове града, али нико више није био у кампусу и није било никакве изразите евакуације што се тиче полиције или било чега другог, просто, сами смо изашли и отишли ван кампуса“, закључила је Јанковићева.
