„Не желимо ниједан квадратни метар руске територије. Само желимо да се врате наше. Русија је анектирала око пет одсто територије Естоније“, написао је Пилуас на својој страници на Фејсбуку.
Пилуас инсистира да се естонско-руска граница утврди неважећим Тартуским мировним споразумом, а напредак у потписивању пограничног споразума може се постићи само ако руска страна призна одредбе овог споразума.
Ова изјава је дошла након интервјуа директора Другог европског одељења Министарства спољних послова Русије Сергеја Бељајева, у којем је дипломата истакао да Тартуски мировни споразум не важи. Бељајев је напоменуо да се у свим расправама које се тичу ратификације пограничног споразума, Таљин позива на документ из 1920. године који нема правну снагу, а на основу којег износи територијалне претензије Москви.
Реакција Москве
Члан одбора за међународне послове Државне думе Русије Антон Морозов прокоментарисао је за РТ изјаву естонског посланика.
„Мислим да је за Естонију много исплативије да гради конструктивне односе са Русијом... Такве изјаве овде немају никакве перспективе. Мислим да ће временом Естонци схватити да овакав неконструктиван приступ неће донети резултате и ипак градити наше односе на обострано корисним условима“, закључио је парламентарац.
Неосноване претензије
Научни директор Руског војно-историјског друштва Михаил Мјагков назвао је територијалне претензије Естоније према Русији апсолутно неоснованим.
„Нема ту никаквих питања. Естонија не би ушла у НАТО да није склопљен споразум са Руском Федерацијом. Алијанса не прихвата земље које имају пограничне спорове и проблеме“, истакао је Мјагков.
Он је подсетио да је 1920. године у Русији био грађански рат и да су границе о којима се ради фактички наметнуте.
