„Данас смо разговарали о ономе што је Русија радила како би обезбедила максимално објективну, детаљну и конкретну истрагу и све оне ствари које смо преносили у облику информација и демонстрација како се све то могло догодити и шта из тога произилази, све то игнорише Заједничка истражна група“, објаснио је Лавров на конференцији за медије након разговора са малезијским министром спољних послова Сајфудином Абдулом.
Лавров је додао да је Русија позвала експерте из Малезије да се упознају са руским подацима о рушењу малезијског „боинга“.
„Малезија није информисана о подацима које смо давали Заједничкој истражној групи и због тога смо позвали наше малезијске пријатеље да нам упуте одговарајуће експерте којима ће наши стручњаци поновити све оно што су показивали и предавали Холандији за Истражну групу“, истакао је Лавров.
Министар је изразио наду да ће то помоћи малезијским колегама да буду информисанији „него што би остали учесници истражне групе то желели“.
Пад малезијског авиона
Путнички авион „боинг 777“ компаније „Малезија ерлајнс“, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, срушио се 17. јула 2014. године у близини Доњецка. Нико од 298 путника и чланова посада који су се налазили у авиону није преживео.
Кијев је за катастрофу оптужио устанике у Донбасу, који су пак изјавили да немају средства која би могла да оборе авион на тој висини. Без обзира на ратна дејства, Кијев није затварао небо изнад Донбаса за међународне путничке авионе.
За истрагу о авионској несрећи формирана је међународна Заједничка истражна група, коју чине представници Аустралије, Белгије, Малезије, Холандије и Украјине.
Међународна истражна група представила је прелиминарне резултате истраге о паду авиона на лету МХ17 на истоку Украјине. Она тврди да је малезијски „боинг 777“ оборен ракетним системом „Бук“, који припада 53. ракетној бригади Војске Русије из Курска. Истражна група сматра да је „Бук“ довезен из Русије, а затим враћен. Москва категорички негира те оптужбе.
Русија је спровела сопствену истрагу у којој је закључила да је МХ17 оборен старијом верзијом ракете „Бук“ произведене 1986. године и коју је имала Украјина, а Русија је поступно празнила своје залихе ракете у оквиру програма војне модернизације 2000-их. Руска истрага је обухватила опсежне студије форензичких доказа, као и досад невиђену декласификацију претходно тајних података о напредном војном хардверу и сложеном експерименту одбрамбеног концерна „Алмаз-Антеј“, произвођача „Бука“, како би утврдила ко је оборио авион.
