Истраживачи раде на методама заштите од зрачења, укључујући нове материјале за њихово блокирање, као и иновативне фармацеутске приступе који могу бити ефикаснији од заштите. Већ је у функцији детектор процене зрачења, који је посебно послат на Марс да би се припремио за будућа истраживања. Овај уређај мери зрачење на Марсу и то не само из свемира, већ и било које зрачење проистекло из интеракције са атмосфером и Земљом.
Недостатак гравитације опасан за кости и мишиће
Други изазов је недостатак гравитације. Током летова у свемир људи су изложени гравитационом пољу много „лакшем“ од оног на Земљи.
Можда звучи забавно лебдети около са нултом гравитацијом, али то може бити невероватно опасно за кости и мишиће. Студије су откриле да након само три недеље у свемиру неки мишићи могу да се смање за чак трећину, а током дуже мисије физичка спремност астронаута смањена је за 30 до 50 одсто. Све зато што крвни судови нису толико ефикасни у транспорту кисеоника до мишића који ради током боравка у свемиру. У пракси, то значи да ће се гости Марса умарати и борити се да изврше чак и најједноставније задататке током путовања.
НАСА препоручује двосатне тренинге сваки дан, али постоји још једна могућност која би се могла свидети многим потенцијалним астронаутима. Истраживачи су имали врло позитивне резултате са ресвератролом, антиоксидансом који се налази у црном вину, и указују да умерена дневна доза може помоћи ублажавању губитка мишића док сте на Марсу.
Слаба гравитација такође омета циркулацију крви. На Земљи се гравитација брине о потискивању крви са срца на остатак тела, али у микрогравитацији крв се не креће на исти начин. На пример, истраживачи су пронашли проблеме у циркулацији код неколико астронаута након само 50 дана у свемиру, при чему је један од њих добио тромбозу.
Други проблем са микрогравитацијом је тај што може ослабити начин на који се тело бори против инфекције. На путу за Марс могли бисте се борити са необичним алергијама и суочити се са осипима које никада пре нисте имали. Стандардне мере превенције као што су вакцине и добра исхрана су пут за јачање имунолошког система, а то се обично комбинује са употребом само пастеризоване хране и пића и јаких ваздушних филтера како би се спречило ширење болести.
Микрогравитација такође може утицати на цревну флору. На пример, дуги периоди на Међународној свемирској станици били су довољни да униште микробиом црева астронаута Скота Келија. На сву срећу, ове промене нису биле трајне.
Како путовање у свемир може утицати на мозак
И на крају, путовање у свемир утиче на наш мозак. Занимљиво је да је тим међународних стручњака, укључујући и неке из Русије, уочио значајне промене у мозгу неколико астронаута након дужег времена у свемиру. Испада да се мозак прилагођава микрогравитацији искључујући систем равнотеже у ушима и стављајући већи акценат на визуелне и тактилне повратне информације. Знаћете да је ваш мозак довршио ову промену када коначно нестане осећај мучнине и вртоглавице.
Још више забрињава ризик од развоја деменције или губитка памћења. Замислите да одете на Марс, али се не можете сетити ничега о свом путовању. Студије са мишевима откриле су негативне ефекте на мозак чак шест месеци након излагања свемирским условима. Има наде, у облику фармацеутских производа намењених заштити неурона. Истраживача још нема, али посао је у току.
Још није време за путовње, али ради се на томе
Реалност је да вас нико неће послати на Марс, а да не знате детаљно како свемирски лет може да утиче на ваше тело. Међутим, толико је популарна идеја путовања на Црвену планету да је трка у развоју нових начина за сигурно путовање вртоглава.
