Ово је предлог политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, поводом најаве да ће Србија на Сретење донети нову декларацију о војној неутралности.
„С обзиром на сталне притиске НАТО-а на Србију да настави приближавање том војном савезу, битно је да се потврди опредељење за војну неутралност. Садашњи ниво опредељења, изражен кроз резолуцију, недовољан је и треба га подићи. Декларација може да значи пола корака ка томе. У њој би требало да буде записано да војна неутралност треба да буде уграђена и у Устав Србије, када се он буде мењао“, каже Анђелковић.
Устав је одбрана неутралности
Он то објашњава чињеницом да садашњу резолуцију или будућу декларацију свака парламентарна већина са 50 одсто плус једним гласом — може да укине. Када неутралност постане уставна категорија, потврђена референдумом, онда је потребна двотрећинска већина за њену промену, односно већина грађана на референдуму мора то да подржи, што је, сматра овај аналитичар — немогуће.
Зато он декларацију види као први корак ка томе.
Анђелковић указује на то да неутралност, да би била заокружена, треба да буде међународно призната. Када Србија војну неутралност угради у Устав, онда треба да се обрати Генералној скупштини УН и да о томе тражи резолуцију.
На питање постоје ли такви примери, он је указао на случај Туркменије, која је прогласила своју неутралност, уградила је у Устав, и онда се обратила Генералној скупштини, која се изјаснила у прилог неутралности Туркменије, о чему је донета резолуција УН.
„Значи, има механизама да се држава бори за своју неутралност, ако то хоће“, закључио је саговорник Спутњика.
Од јануара окружени НАТО-ом
На питање откуд сада потреба да се новим актом потврди став о војној неутралности, Анђелковић одговара да постоје два елемента. Један је последица чињенице да ће Србија од јануара, са пријемом Северне Македоније у НАТО, практично бити окружена Алијансом. Том декларацијом ће бити послата порука подршке Републици Српској, која је под великим притиском НАТО-а, али је чврста у ставу да у ту војну организацију неће ући, док то не учини и Србија.
„Други елемент у свему овоме је читава криза која је вештачки стварана у домену руско-српских односа. Неки фактори са Запада раде све да покваре руско-српске односе и мислим да Београд, одлуком да у таквим околностима донесе декларацију, шаље и Москви поруку да је озбиљан у намери да остане неутралан и да се не игра са својим традиционалним савезником“, закључио је Анђелковић.
