Наш мобилни стално има нашу локацију
Све почиње када апликација од нас затражи дозволу да приступа нашој локацији. Осим апликација као што су „Гугл мапе“, постоје и друге које исто траже. Поред свих „Гуглових“, дозволу за приступ локацији траже и апликације као што су Белешке, Камера или Фото-галерија. Зашто морамо рећи „Фејсбуку“, „Твитеру“ или „Инстаграму“ где смо?
Како да се решите ове врсте надзора? Имајте на уму да можете одбити да дате ове дозволе или, на пример, забранити „Гуглу“ да приступа микрофону ако вам не треба говорни претраживач, саветује Љанеза.
Чињеница да су подаци које узимају анонимни не значи да је наша приватност заштићена. Дакле, истраживање објављено у „Нејчеру“ показује да се од 15 анонимних података особа може идентификовати са 99,98 одсто поузданости.
Подаци које дајемо бесплатно користе се за зараду
Две компаније које прикупљају највише података од својих корисника су „Гугл“ и „Фејсбук“. Свој приход остварују превасходно од рекламирања и потребно је да га оријентишу на купца што прецизније. За то обично могу послужити лични подаци које чувамо у овим сервисима. Тако у одељку „Моја активност“ на „Гуглу“ можемо видети списак видео-снимака са Јутјуба које смо гледали и сва места на којима смо били ако смо им дозволили да нас прате.
Треба имати на уму да „Фејсбук“, на пример, поред нашег имена, старости и радног места, такође има све податке са „Воцапа“ и „Инстаграма“, јер има власништво обе ове платформе. Гласовни асистенти „Гугла“, „Амазона“ и „Епла“ увек су на активном слушању, а не само када их активирамо. Фитнес наруквице попут „Фитбита“ такође прикупљају информације. На „Ајфону“ је и као подразумевана инсталирана здравствена апликација која бележи много сличних података, упозорава адвокат.
Да ли је могуће избрисати те податке?
Ако сте Европљанин, Општа уредба о заштити података ЕУ даје вам права приступа, исправљања, брисања, противљења, преносивости, и ограничења обраде ваших приватних података.
Платформе попут „Гугла“ и „Фејсбука“ могу да користе, сортирају и бришу податке са сопствених веб-страница и апликација. Међутим, у својој књизи Љанеза каже да су компаније дужне да избришу личне податке ако ми то тражимо, али не говори шта је са подацима о стварима које нам се свиђају или би нас могле занимати.
Поред тога, познати колачићи прикупљају податке анонимно, али они су повезани са нашим претраживачем или Гугл профилом. Они су криви за то што налећемо на упорне рекламе производа о којима смо консултовали друге платформе.
Закључно, Љанеза нас пита да ли вреди жртвовати своје основно право на анонимност и приватност због бенефита које добијамо прихватањем свих услова коришћења.
