00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Србија чека ЕУ као Годоа — нити он долази нити Београд одустаје /видео/

CC0 / Balkan Photos / ЕУ и Србија - далеко од чланства
ЕУ и Србија - далеко од чланства  - Sputnik Србија
Пратите нас
Пут Србије ка ЕУ је као сиже за драму „Чекајући Годоа“, а изгледа да је исти и расплет, рекао је политиколог Александар Павић у емисији „Свет са Спутњиком“.

Он каже да не зна шта би ЕУ сада могла да понуди Србији како би је и даље држала европском путу.

„Имали су одрешене руке 20 година, могли су да не условљавају Србију, могли су да нас третирају само као Бугарску и Румунију, али решили су да то не раде. Те две земље нису биле ни близу нивоа на којем је Србија данас“, рекао је Павић и истакао да је ЕУ пропустила прилику што се Србије тиче.

Београду је ЕУ на дугом штапу

Политиколог Павић сматра да Брисел мора да одржава режим проширења на дугом штапу.

„Они сада немају алтернативе. Француска инсистира на једној ствари — прво да се промени механизам одлучивања у ЕУ, односно да се прво сама ЕУ реформише, па тек кад се консолидује, онда може да се разговара о неком проширењу“, рекао је Павић и нагласио да је Француска показала да мисли озбиљно, јер није дала одобрење за почетак преговора Северној Македонији и Албанији.

Наш саговорник истиче да се у дипломатији никада не каже да је нешто дефинитивно и да увек има неко „али“. Павић објашњава да је много тешко да све чланице ЕУ постигну сагласност о било чему и наводи пример да су Пољска И Мађарска пре неки дан ставиле вето на годишњи извештај о владавини права, као и да чланице имају различите ставове према мигрантској кризи и НАТО-у.

„Како ви у тој плејади различитих интереса да дођете до консензуса. То је сложен посао и може дуго да траје, а тек после тога иде прича о проширењу“, рекао је Павић.

Петричева дијагноза

Он указује и на речи аустријског дипломате и бившег Високог представника за БиХ Волфганга Петрича, који је недавно рекао да се „ЕУ правила као да вас хоће, а многи политичари су се правили као да хоће да уђу, морате да се окренете себи“.

„Петрич је атлантиста по убеђењу и када он то каже, то је у ствари велика истина. Сви су се по мало правили, а у ствари нико није мислио озбиљно са нама и то се сад показало на делу“, сматра Павић.

Жељко Пантелић, дописник „Недељника“ из Италије и дугогодишњи извештач београдских медија из Брисела, рекао је за Спутњик да у ЕУ на столу ништа не стоји све време, наводећи да смо године изгубили у преговорима са Црном Гором, а затим због сарадње са Хашким трибуналом. Он додаје и да се уласком земаља са истока променила и ситуација у ЕУ.

„Неке ствари морате урадити када се то од вас тражи. Ми смо осуђени да каснимо, до 2008. године смо имали времена да се закачимо и да до 2017. или 2018. године уђемо у ЕУ — ми смо пропустили ту прилику, јер нисмо испунили обавезе према Трибуналу, и када изгубите воз, ви после морате пешке, и ту више ништа не може да се уради“, рекао је Пантелић.

Косовски Дамоклов мач

На констатацију да је по изручењу хашких оптуженика отворено питање Косова и Метохије, Пантелић је рекао да је то питање увек висило као „Дамоклов мач“. И да ће увек бити на европском путу Србије. Он наводи да има примера да су земље ушле у ЕУ, а да нису признале територије које су у саставу других држава, такозвани „ирски модел“.

„Од Србије ће се тражити да призна чињенично стање, а то је да нема суверенитет на Косову и Метохији, али то је толико далеко. Причамо о нечему што би се могло десити за пет или десет година, а заборављамо да причамо о ономе што се дешава сада, како бисмо једног дана могли да дођемо у ситуацију да нам је Косово препрека“, објашњава Пантелић.

Он сматра да питање Косова неће бити препрека у смислу свакодневног кочења, ни када је реч о француском предлогу, ни када је реч о новом распореду снага у ЕУ. Истиче да много више кочи Приштина, али и сам Београд, зарад неких унутарполитичких циљева.

„И када се каже да ЕУ нешто тражи од Србије, не тражи се ништа што не бисмо сами требали да урадимо — борба против корупције, организованог криминала, да администрација буде транспарентна и ефикасна, да имамо свуда канализацију“, напомиње Пантелић.

ЕУ са највише 30 чланица

Некадашњи дописник из Брисела открива своја сазнања и каже за Спутњик да би ЕУ могла да има највише 30 чланица. Како Велика Британија напушта ЕУ, остају три места. Сматра да су Србија и Црна Гора на добрим позицијама, јер су почеле преговоре.

„Ако буду одрадили оно што треба, Црна Гора ће имати обавезу и да замени свој клептократски режим, јер ће то за њу бити главни услов, а Србија ће на крају, дакле не сутра, него негде 2027-2030. године, кад будемо стигли до врата ЕУ, морати да реши питање односа са КиМ. Трећу позицију могла би да попуни Северна Македонија или Албанија, с тим да је Скопље позиционирано“, казао је Пантелић.

Политички аналитичар Александар Павић каже како се фамозна шаргарепа померила до 2030. године.

„А да ли ће тада ЕУ постојати? На прагу смо новог мешања карата, с могућим озбиљним нестабилностима, што због геополитичких померања, што због надолазеће економске кризе“, рекао је Павић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала