Ово би омогућило Вашингтону и Москви да покрену процес прерасподеле баланса у међународном безбедносном систему, који би био подржан структуром која се простире од Лисабона до Владивостока.
„То је исправна идеја и требало ју је реализовати још деведесетих година. У том случају можда не би ни било рата у Југославији и постојала би стабилна безбедносна архитектура на северној полулопти. Јељцин је деведесетих предлагао да се од НАТО-а створи велики безбедносни систем, и то не од Лисабона до Владивостока, већ од Ванкувера до Токија“, рекао је за Спутњик немачки експерт Александар Рар.
Улазак Русије у НАТО стара идеја
Како он објашњава, Русија је тада била спремна да се у потпуности укључи у овакав систем, али су Американци то онемогућили и почели са ширењем НАТО-а, што је изазвало повратну реакцију Русије.
„Идеја о новој безбедносној архитектури од Лисабона до Владивостока виси над главама, али у Немачкој њу подржавају само десничарске партије попут Алтернативе за Немачку, као и неке леве партије. Либералне елите и мејнстрим медији желе да сачувају ’трансатлантски свет‘ чију основу чине Северноатлантска алијанса и ЕУ.“
Немачки експерт наглашава да су страни, па и немачки медији против зближавања са Русијом, иако у делу америчке и европске политичке елите можемо приметити и другачије тенденције.
„Француски председник Емануел Макрон размишља о концепцији ’од Лисабона до Владивостока‘, а Трамп о савезу са Русијом против Кине. То је истина. Медији који се налазе под контролом либералних елита су против Трампа, против Макрона и на крају против Русије“, објашњава Рар.
Он додаје да није искључено да је Макрон о овој теми, чланству Русије у Северноатлантску алијансу, разговарао и са Трампом током НАТО самита у Лондону.
Англосаксонска лукавост
Руски војни експерт Александар Жилин сматра да је ова идеја интересантна са тачке гледишта глобалне безбедности, јер у том случају не би било стратешког супарништва између Европе и Русије, али да прво треба решити нека друга питања.
„Питање да ли ће Русија бити чланица НАТО-а је друго по реду, прво треба решити питање који ће бити основни циљ ове организације, јер од момента њеног оснивања до данас, основни задатак НАТО-а био је конфронтација, прво са Совјетским Савезом, а сада са Русијом“, објашњава експерт.
Жилин додаје да, ако анализирамо ситуацију из перспективе односа садашњих руских власти према Европи, НАТО-у и Америци, можемо закључити да су председник Владимир Путин и садашња либерална влада отворени за дијалог и сарадњу. С друге стране, он упозорава да се треба са опрезом односити према овој идеји, како се не би упало у замку која је производ англосаксонске лукавости.
„Замислимо да Русија постане чланица НАТО-а и преузме на себе сва права и све обавезе, а затим САД реше да униште свог главног конкурента — Кину. Лако је испровоцирати конфликт. Тада ће САД, и Англосаксонци у целини, гурнути Русију и Кину у конфликт, што је и њихова стратегија да подгревају ратове“, рекао је војни аналитичар.
Без обзира на спремност садашњих руских власти на дијалог и сарадњу са НАТО-ом и ЕУ, Жилин објашњава да треба бити опрезан јер се ова структура налази под руководством САД. Иако се у званичним документима Северноатлантске алијансе, наглашава потреба за консолидованом позицијом, тешко да се узимају у обзир ставови једне сиромашне Летоније, а може се и рећи да државе-чланице делимично губе свој суверенитет и пружају могућност да њима неко командује.
Подршка Макрону
„Класици су говорили ― ако потпишете уговор са Англосаксонцима, он није вредан ни папира на коме је написан. Пример је Споразум о мерама за даље смањење и ограничење стратешког офанзивног оружја (СТАРТ 3). А поставља се питање како је уопште могуће да се неко тако односи према споразумима од стратешког значаја“, рекао је војни експерт.
„Ханделсблат“ доказ да идеја о сарадњи са Русијом почиње да се развија на западу
Интересантнији од саме идеје стварања „Алијансе мира“ и учешћа Русије у НАТО-у јесте тренутак у коме се она појављује у немачкој штампи, која је последњих година антируски оријентисана.
Немачки експерт истиче да „Ханделсблат“ вероватно жели да представи објективну тачку гледишта о будућој Европи, која се истовремено развија и у Француској, али је још увек прерано.
„Ханделсблат“ су озбиљне новине, које вероватно на овај начин желе да пруже подршку Макрону и покаже да ова идеја почиње да се озбиљно развија на Западу. Неке ствари се покрећу, али то још увек није масовни покрет. ’Франкфуртер алгемајне цајтунг‘, ’Зидојче‘, ’Шпигл‘, с друге стране, стално окривљују Русију за све грехе. Али логика у овој идеји свакако постоји“, рекао је Рар.
Руски војни аналитичар Александар Жилин објашњава да су у Европи почели да се одвијају занимљиви процеси, док је Трамп заузет изборима и не занима га шта се догађа у свету.
„Макроново понашање из прозападне перспективе је прилично екстравагантно. Он је давао изјаве о потреби зближавања са Русијом, а сада је пробни корак учињен и у Немачкој. Мени се чини да су европске државе спремне да уцењују САД приближавањем Русији или закључивањем билатералних споразума“, истиче експерт.
Руски експерт се нада побољшању односа са Западом у свим сферама, јер ниједна ракета не може допринети безбедности као што могу добри економски и политички односи.
