Емануел Нобел и његова супруга Андријета преселили су се 1837. године са четворицом синова у Санкт Петербург на позив царске морнарице. Он се успешно бавио производњом мина за руску царску флоту док су се синови школовали. Касније су постали светски признати проналазачи и богати индустријалци.
„Алфред је имао девет година када се породица преселила. Наставници су му долазили кући, а хемију му је предавао Николај Зимин један од најпознатијих професора тог времена. Емануелу су у Русији предложили да инвестира у знање свог сина и након првог дела школовања, Алфреда су послали у Западну Европу, где је изучавао експлозивне твари“, испричао је за Спутњик дописник „Вечерњих новости“ из Русије Бранко Влаховић.
Око 500 наследника Нобелове породице
Алфред је имао два старија брата, Роберта и Лудвига, и они су имали наследнике, тако да данас сматра да у свету постоји око 500 наследника Нобелове породице. Алфред и брат Емил нису имали деце.
„Већ 1850. Емануел Нобел је у Петербургу имао фабрику која је имала велике наруџбине од руске војне флоте. Синови су почели да улазе у породични бизнис. Експериментишући с експлозивом, један од браће, Емил, погинуо је 1864“, рекао је Влаховић.
Он истиче да многи често из незнања говоре да је Алфред Нобел, осим проналаска експлозива, одговоран и за конструисање танкера, што није тачно. Танкере за нафту је конструисао и практично први човек који је почео да их прави је његов старији брат Лудвиг.
Иначе, Лудвиг и Роберт су 1876. године створили нафтну компанију и неко време су због тога живели и радили у Бакуу.
Да ли би предложио награду за мир
Породицом Нобел у Русији бавио се професор Аркадиј Мелуа, који је написао књигу „Документи из живота и рада породице Нобел“ која указује на важне везе Нобелових са Русијом. Влаховић каже да Мелуа није истраживао само у Русији него и у другим земљама и да документација из живота и рада породице Нобел показује да су они били јако талентовани и да су имали јако пуно успеха, не само у бизнису него и у науци.
„Имали су много регистрованих патената, тако да су оставили велике трагове у одређеним областима и није случајно зашто је код оснивања ове награде Нобел инсистирао да се прве награде додељују из физике и хемије, као и медицине, затим и књижевности и награде за мир. Вероватно да је знао ко ће све добити награду за мир — не би је ни предлагао“, казао је Влаховић.
Он је подсетио да је Нобел потписао своју опоруку у Паризу и практично обавезао своје наследнике да 17 одсто од укупног капитала дају за Нобелову награду.
Влаховић је указао и на познате Русе који су добили Нобелову награду — чувени физиолог Иван Петровић Павлов 1904. године, касније и књижевници Иван Буњин, Борис Пастернак, Михаил Шолохов и Александар Солжењицин. Јосиф Бродски био је родом из Санкт Петербурга, али је награду добио као амерички држављанин.
