Папа Фрања је одговорио на писмо које је добио од патријарха СПЦ Иринеја, у којем је патријарх апострофирао забринутост поводом Предлога закона којим се планира отимачина имовине Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија СПЦ на тлу Црне Горе.
У свом одговору, папа је чак изразио забринутост да би такав закон могао угрозити и положај Римокатоличке цркве у Црној Гори.
Подршка Ватикана важна за СПЦ
Коментаришући за Спутњик подршку коју је поводом Предлога закона о слободи вјероисповјести папа Фрања упутио СПЦ, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић оцјењује да је папина порука од великог значаја у овом тренутку, јер је „веома јасна и конструктивна“.
Он додаје да је Света столица на тај начин управо уважила чињеницу да Предлог закона који ће уредити питање слободе вјероисповјести и правног положаја вјерских заједница мора бити донијет са најширим могућим консензусом, а не „преко кољена у неким маратонско-брзинским потезима и поступцима, који могу изазвати озбиљне друштвене проблеме“.
„Оно што је јако важно јесте да су такве поруке и ријечи увијек добродошле. Мислим да треба да их чују сви и да је то на неки начин добар сигнал да се са оваквим законом не жури, него да се у стрпљивом и аргументованом правном дијалогу дође до најбољих решења. А посебно је важно да се укаже на то да је став наше цркве да ми не тражимо никакве привилегије или забрану рада било које друге вјерске организације, која би се понашала у складу са оним што јесте мисија и послање цркава и вјерских заједница, него је у питању само одбрана стечених права“, каже отац Џомић.
Закон проблем и за Римокатоличку цркву
Наш саговорник сматра да су у Ватикану увидјели да би овакав закон могао створити проблеме и Римокатоличкој цркви.
„Папа је добро препознао да се овдје прекида субјективитет и римокатоличких епархија, односно бискупија и надбискупија у Црној Гори, јер ће и оне морати прво да буду правно убијене овим законом, а онда потом да се (поново) правно рађају што је бесмисао ’пар екселанс‘“, јасан је отац Џомић.
Он додаје да су тога одлично свјесни и у Ватикану, јер знају да је закон правни акт који важи за све, што су папа Фрања и његови сарадници из Свете столице добро препознали, без обзира што Ватикан има потписан међународни уговор са Црном Гором.
„Међутим, чињеница је да се овај закон односи и да ће се његове одредбе примјењивати на све цркве и вјерске заједнице. То су представници власти више пута рекли и нагласили, тако да без обзира што су неки убјеђивали представнике других вјерских заједница да се то неће односити на њих, мора се имати у виду да је закон општи правни акт који важи за све субјекте, тако да не видим ни мало разлога за било чију незаинтересованост у овом случају. На крају крајева, знајући како функционише Римокатоличка црква, надам се да ће ова ријеч прије свега код римокатоличких вјерника, свештеника и бискупа имати своју тежину и своје мјесто“, закључује отац Џомић.
