Жири Андрићевог института из Вишеграда једногласно је одлучио да поред Михаиловића ту награду додели и руској књижевници Јахини Гузељ.
У краткој изјави за Спутњик, не кријући да је почаствован пристиглим признањем које носи име нашег нобеловца, Драгослав Михаиловић каже да га додатно чини поносним што је реч о уметнику који је био и остао учитељ свим нашим живим писцима.
„Уверио сам се у Андрићеву озбиљност у раду, како се старао да сваку књигу дотера најбоље што може. На известан начин сам се угледао на њега. Не знам колико сам у томе успевао, али сам желео да успем у једном: да немам ниједну књигу за коју би се могло рећи да није добра, као што је то Андрићу пошло за руком.“
Нашем академику ово није прва награда са Андрићевим именом. Прву је добио пре неколико деценија поставши њен први лауреат.
На питање која књига и који јунак је најзаслужнији за „другог Андрића“, наш саговорник одговара:
„Имам 22 књиге. По свој прилици ће то бити због књиге ’Кад су цветале тикве‘, која је до сада изашла у 45, 50 издања. У исто време заједно са наградом ’Иво Андрић‘ добио сам и награду која се додељује у селу Ново Милошево у Банату за оне књиге које нису добиле никакву награду. С обзиром да за ’Тикве‘ нисам добио никакву награду — сада сам ту рупу попунио“, каже видно расположен Михаиловић и додаје:
„Гледаћу да будем довољно здрав и одем 27. јануара у Андрићград да ово признање примим на руке.“
