Изложба под називом „Архитекта Н. П. Краснов. Повратак“ отворена је у Дому руске дијаспоре „Александар Солжењицин“ у Москви. То је још један у низу пројеката који има за циљ да освежи памћење и подсети на значајно стваралаштво Краснова. Почеци трију главних раздобља његове каријере спојени су и приказани као једна целина, која никога не оставља равнодушним.
Нацрти и скице Николаја Краснова
На изложби су први пут представљени нацрти и скице архитекте Краснова — почеци грађења нечег предивног, што је из године у годину израсло у права ремек-дела. Животне препреке нису засметале његовој надахнутој души, већ су га водиле узлазном путањом у свет уметности, те је оставио неизбрисиви траг не само у Русији, него и на Малти и у Србији.
„Он је на посебан начин пренео дух Малте у свом делу и дао јој карактеристичне боје, које нису изгубиле свој сјај ни након толико година“, рекао је амбасадор Малте у Русији Пијер Клајв.
Ливадијски дворац на Криму плени лепотом и одише историјом. И за то заслуге припадају управо Николају Краснову, који је пројектовао ово здање. Нацрти дворца и срж овог културног наслеђа, препознатљивог свуда у свету, први пут су показани јавности.
Велики део своје уметности чувени архитекта је оставио Србији. Архитектура најлепших зграда у Београду је углавном његових руку дело, а и неки околни градови су успели да сачувају „парче његовог мајсторства“. Не штедећи свој таленат у међуратном периоду, он је „обогатио главни град Србије прелепим грађевинама из којих се данас управља овом земљом“, рекао је на изложби саветник Амбасаде Србије у Русији Славољуб Царић.
Овај мајстор свог заната пројектовао је и зграду позоришта Мањеж, данашњег Југословенског драмског, и многе друге, расејане у неколико земаља, остављајући нам културне споменике који и у ово време остављају без даха.
Ова изложба и многе манифестације које из године у годину славе уметност Николаја Краснова, али пре свега монументална здања која је пројектовао, не дозвољавају да оде у заборав.