Закон ће ступити на снагу након што га потпише амерички председник Доналд Трамп, а буџет покрива широк спектар издатака, од исплаћивања плата до финансирања изградње бродова и авиона, који ће бити произвођени, модернизовани или повучени из употребе.
Буџетом, који се односи на период до 30. септембра 2021. године, покривено је и стварање космичких снага, што је војни приоритет председника Трампа.
Прошла су времена Хладног рата
Војни аналитичар Александар Радић за Спутњик каже да и САД, као и друге земље, подижу износе војног буџета, али да је то далеко од нивоа трошкова из времена када је завршен Хладни рат и када је удео у бруто националном производу био знатно већи.
„Инфлација, корпоративни интереси, драстично повећање цена и трошкова утичу на то да, када се суочите с бројкама војних буџета, то су неки велики изрази, али с друге стране, купује се мање наоружања него икад пре“, уверен је он.
Према Радићу, САД улазе у процес модернизације конвенционалних борбених средстава.
Он подсећа да су САД током рата против тероризма улагале пуно новца — од персоналних трошкова до технике, која је истрошена.
„САД морају да модернизују неке не толико спектакуларне системе, који могу да буду на насловним странама, али морају да крену и у занављање технике за копнену војску и обнављање радарских система. Нови електронски системи одузимају ’лавовски‘ део пара“, каже он.
Наравно, за презентацију ће увек бити потребно да се покажу нека нова високо-технолошка достигнућа, али Американцима је заправо потребан новац за модернизацију стотина различитих борбених система који већ постоје, за занављање технике, наглашава он. Значајан фактор је и ниво оперативних трошкова САД, који је веома висок, јер њихова војска функционише на читавој планети.
Показати зубе Русији
Радић каже да ће се следеће године поново бити одржане војне вежбе НАТО у великом стилу на тлу Европе, а у контексту сложених односа са Русијом.
„Показују се зуби и то кошта“, додао је он.
Онима који тврде да су САД и Русија на ивици нове трке у наоружању Радић одговара да је то омиљена фраза када се пореде могућности великих сила, али да реалност није таква, нити може бити поређења са временом Хладног рата.
„Нема шансе да реприза нечега што је било препознатљиво у време Хладног рата буде у истој форми“, каже он.
Космички програм
Амерички председник је још у јуну прошле године наложио Пентагону да одмах започне формирање космичких снага и свој захтев је образложио речима:
„Не желим да нас на томе плану претекну Кина, Русија и друге земље. Нама није довољно да просто будемо и војно присутни у космосу. Ми и у космосу морамо имати војну надмоћ.“
И руски председник Владимир Путин недавно је упозорио да САД доживљавају космос као поприште војних дејстава и да планирају борбене операције.
Кад је реч о космичком програму, Радић каже да је јасно да се одређене суме новца улажу у сателите и да су они потребни за различите намене — извиђање и рано упозоравање на лансирање противничких ракета.
„Међутим, ту се неће десити ништа спектакуларно и далеко је од тога да се обнове космички програми на некадашњем нивоу“, истиче он.
Проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, за Спутњик каже да оснивање космичких снага није ништа ново.
„На томе раде велике силе, пре свега Русија, Кина и САД, и ту постоји својеврсна трка како у производњи сензорских система тако и у производњи борбених система који би се могли употребљавати у космосу и из космоса према различитим циљевима на земљи“, додаје он.
Трка у наоружању се, према његовом мишљењу, не сели у потпуности у космички простор, али се из њега значајно може утицати на све кризе и сукобе на земљи и превласт у тој димензији умногоме омогућава предности на копну.
„Ипак, ради се о интегралној трци у наоружавању, поред копна, воде, ваздуха, сада и у тој четвртој димензији у космосу“, каже Ковач.
Како парирати Кини
Радић указује на то да, када је Кина у питању, ту је за Американце главно како да одрже постојеће потенцијале.
„Кина жели да изађе на океане и жели да гради носаче авиона, а за Американце ће бити питање како да парирају. Мораће да уложе много новца како би одржали оно што имају“, сматра он.
Ковач каже да су трошкови америчке војске велики и због оперативних трошкова и финансирања различитих база у скоро целом свету.
„Ти трошкови су порасли у последње време и због ангажованости појединих јединица у кризама и ратовима“, наглашава он.
Ипак, евидентно је да је минулих година и пред огромног буџета дошло до извесног заостајања у технологији производње стратешких борбених система и ракета стратешке намене, оцењује Ковач.
„И то пре свега у односу на карактеристике руског програма, које су у последњих годину дана обелодањене“, истиче он.
Ковач скреће пажњу и на потребу да се повећа задовољство међу припадницима америчких војних снага.
„Јер те плате које су сада, нису мотивационе за учешће у операцијама широм света. Други део се односи на побољшање услова живота и рада у тим базама. Део који се односи на модернизацију и производњу нових борбених система је део буџета који ће доживети највеће повећање, јер ће настојати да надокнаде тај заостатак“, објашњава наш саговорник.
Орвеловски је овај буџет назвати прогресивним
Демократа Ро Кана, један од најгласнијих противника војног буџета у Представничком дому, каже да се он може оценити на различите начине, али да би било „орвеловски“ рећи да је прогресиван и констатује да је ужасно што је само 48 чланова Доњег дома Конгреса било против буџета.
„Говоримо у бројкама. Овај буџет је за 120 милијарди долара већи од оног који нам је оставио Обама. Њиме би могли да буду финансирани државни колеџи, приступ супер брзом интернету за сваког Американца“, навео је Ро Кана.
Саветник Бернија Сандерса, независног политичара који повремено сарађује са демократама, био је такође оштар.
„Сваки члан Конгреса који је гласао како би најкоруптивнијем и неуравнотеженом председнику дао 738 милијарди долара, како би наставио да води бесконачне ратове, да финансира фиктивне космичке снаге, да доводи у опасност америчке снаге, никада не сме да нам каже да себи не можемо да допустимо ’Нови зелени споразум‘ или ’Медикер‘ за све“, написао је Ворен Ганелс.
