Због вакцинације свиња против свињске куге која је у Србији, као нигде другде, трајала читавих 30 година, изгубили смо и тржиште, па тако и произвођаче свиња, али и паре које су отишле на вакцинацију, каже за Спутњик некадашњи професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Витомир Видовић.
Министарство пољопривреде је саопштило да је у Србији од 16. децембра укинута обавеза вакцинације свиња против свињске куге, али Видовић указује на то да ћемо на евентуални извоз меса на тржиште ЕУ чекати још минимум четири, а можда и шест година.
Због вакцинације свиња против свињске куге ЕУ је забранила увоз свињског меса из Србије. Тиме је практично био онемогућен и извоз свежег меса у Русију, јер чланице ЕУ нису дозвољавале његов транзит кроз своју територију, а авионски транспорт је био неисплатив.
Саговорник Спутњика сматра да ћемо и даље остати ускраћени за извоз у Русију све док ЕУ не одобри увоз нашег свињског меса.
Српске свиње примају још једну вакцину
„Морају да угину све животиње које су вакцинисане, а најдуговечније свиње које се прасе живе шест година“, каже Видовић, који је и данас један од најтраженијих стручњака у региону за подизање фарми свиња. Тренутно је ангажован на подизању једне велике фарме код Владивостока на којој Руси раде за потребе Кине.
Он, међутим, упозорава да није довољно само укинути вакцинацију против свињске куге да бисмо могли да извозимо на европско тржиште.
„Ту мора још једна вакцинација да престане да се ради, а то је такозвани Аујецки — вакцина против вирусне Аујецкијеве болести. Она се појави посредством пацова и мишева, у близини шума. Хрвати су направили грешку, па кад су после четири године од укидања вакцинације против куге рекли: ’Е сада ми можемо да извозимо у Европу‘, речено им је да не могу јер нису престали да вакцинишу Аујецки. Дакле, тек кад укинемо и ту вакцину онда ћемо бити у складу са европским стандардима", тврди саговорник Спутњика.
На питање како ће се најефикасније штити обор од евентуалне болести, он одговара да постоје биосигурносне мере, као и свуда у свету, а фарме ће се држати у огради. Сликовито нам објашњава како то у пракси изгледа.
„У круг фарме не може ништа да дође, само птице. А на самим објектима постоје мреже на прозорима, а људи који улазе на фарму претходно се пресвлаче пошто свуку све са себе и истуширају се, а када излазе ураде то исто. И не смеју да имају свиње код куће. Добиће једну или две за поклон са фарме, да не мисле о месу“, истиче Видовић.
Колико је Србија изгубила због вакцинације
На питање, постоји ли груба процена колико смо изгубили због вакцинације, он одговара:
„Ако смо некад извозили за 763 милиона ондашњих долара годишње, то помножите са 30 година. Ето толико.“
На то, каже, треба додати и трошак вакцинације која се у последњих 15 година спроводила организовано.
„Ветеринари су добијали 10 милиона евра за тај програм, а то је за 10 милиона прасади. Толико је држава морала да издвоји годишње. Односно, програм је коштао око 20 милиона евра, јер морате платити ветеринарске станице, фармацеутску индустрију и остало“, истакао је Видовић.
Он указује на то да је највећа штета направљена због смањења фонда 1988. и 1989. године, када смо имали 1.100.000 крмача, 1991. смо имали 930.000, а сада је питање да ли имамо и 200.000.
Сада званично произведемо 2,5 милиона свиња, а незванично, са оним што се закоље за своје потребе, око четири милиона, каже он. И не само што не извозимо, него и увозимо свиње из ЕУ. Према незваничним подацима кланичара, за девет месеци ове године увезли смо, како истиче, 3,5 милиона свиња у вредности од 151 милион евра.
Штета је и у томе, додаје саговорник Спутњика, јер је пуно породица изгубило посао у тој области и остало без примања, а држава ускраћена за део буџета. Једино је трљао руке увознички лоби.
Зато Видовић сматра да ћемо, и када ЕУ одобри увоз наше свињетине, тешко бити извозници. Према његовом мишљењу, моћи ћемо да рачунамо само на такозване лон послове, оне које нам наруче из Европе, јер она већ има 50 милиона свиња вишка.
Он додаје да ћемо, макар, моћи да тргујемо. Неко ће код нас купити килограм живе ваге свиње за 1,5 евра и продаће негде за 1,8 евра. Тако то раде, нарочито Енглези. Код нас купе кукуруз по 120 долара за тону, а продају га за 180 у Констанци, објашњава Видовић.
