МИА „Русија севодња“ сматра понашање Талина самовољом и намерава да се тим поводом обрати УН, ОЕБС-у, Савету Европе, Унеску и Европском суду за људска права.
„Запослени у Спутњику Естоније добили су писма из полиције и правосудних органа са директним претњама да ће против њих бити покренут кривични поступак. Као разлог за то се наводе санкције које је ЕУ увела 17. марта 2014. године против једног броја правних и физичких лица због ситуације у Украјини. МИА ’Русија севодња‘ се не налази ни на каквим санкционим списковима ЕУ. Ми сматрамо дејства естонских власти флагрантном самовољом и планирамо да се обратимо међународним организацијама као што су УН, ОЕБС, Савет Европе, Унеско, Европски суд за људска права, са захтевом да оцене овај случај кршења слободе говора, који је без преседана, као и да предузму мере за осигурање права наших новинара да врше своју професионалну делатност“, наводи се у саопштењу прес-службе агенције.
Како се наводи, последњих месеци запослени у Спутњику Естоније више пута су позивани у полицију на информативне разговоре, током којих им је препоручено да напусте агенцију.
Естонија је једина балтичка држава у којој постоји редакција Спутњика. У њој је запослено 35 људи, а њих 33 су држављани Естоније. Они су склопили уговор о раду са МИА „Русија севодња“. Агенција сваког месеца у буџет земље уплаћује порез у износу од скоро 30.000 евра.
Према речима главне уреднице МИА „Русија севодња“ и телевизије РТ Маргарите Симоњан, Спутњик се нигде не суочава са проблемима као у Естонији. Запослене је испитивала Служба безбедности, док су локалним банкама забранили да сарађују са агенцијом. Крајем октобра естонске филијале међународних банака стопирале су исплате плата запосленима у Спутњику Естоније, док је власник канцеларија у којима се налазила редакција једнострано раскинуо уговор о закупу.
Власти балтичких земаља више пута су ометале рад руских медија, укључујући и МИА „Русија севодња“. Министарство спољних послова Русије је саопштило да такви поступци говоре о јасним знацима координисане акције између Виљнуса, Риге и Талина, и јасно показују шта у пракси значе демагошке изјаве о њиховој привржености принципима демократије и слободи говора.
