Путинова годишња конференција: Четири сата с руским председником /из минута у минут/

Руски председник рекао је, на питање новинара Би-Би-Сија како коментарише то што је британски премијер Борис Џонсон на свакакве начине говорио о њему, поредећи га чак и с ликовима из "Хари Потера", да је навикао на свакакве коментаре на свој рачун и да га то не узнемирава.

"Одлично знам шта су интереси моје земље и ма ко и ма шта ми говорио то нема никакав значај у односу на фундаменталне задатке Русије", рекао је он.

На оптужбе да се Русија меша у политичке процесе у Британији, Путин каже да никаквог мешања нема.

"Много пута смо са званичних места чули оцене онога што се дешава у Русији и другим земљама, да ли је то мешање или не. И ми имамо на то право, ако сматрате да је то мешање онда тако и мислите, али никаквог мешања нема", рекао је Путин.

Верује да је Британија заинтересована за сарадњу са Русијом, укључујући инвеститоре и предузећа која послују у Русији.

"Ми их сматрамо не само партнерима, него и пријатељима", рекао је он.

Честитао је још једном Џонсону на победи и изразио уверење да ће британски премијер реализовати своје намере у вези са Брегзитом.

Када је реч о допунама закона о медијима-страним агентима Путин је напоменуо да аналогне мере постоје у САД од 30-тих година и да су већ примињене против руске држављанке Марије Баутине.

Путин је додао да се закон односи на оне који добијају новац из иностранства а баве се унутрашњом политиком.

"Онај ко плаћа тај и наручује музику", рекао је руски лидер.

Ми их не затварамо него тражимо да се то финансирање из иностранства означи, рекао је он.

"У закону има ствари које треба исправити и он се не сме широко тумачити", каже Путин.

Председник Русије Владимир Путин изјавио да да је предложио председнику Белорусије Александру Лукашенку да погледа шта се још може урадити у плану интеграција две државе.

Путин је још једном подсетио шта предвиђа закон о заштити Рунета, који су неки медији назвали законом о „сувереном Интернету“. Не ради се о унутрашњим ограничењима, већ о заштити мреже од искључења споља.

„То је логично“, рекао је Путин.

Он је, међутим, додао да не би требало доносити одлуку у журби и зато ће власти о томе размислити „на миру“.

„Не верујте свему што пишу западни медији. Погледате само шта све пишу о Анкари“, одговорио је Путин.

„Тешко је у Либији одредити ко је у праву. Најбоље би било пронаћи решење које би омогућило да се прекине рат“, нагласио је Путин.

Он сматра да стране у сукобу треба да се договоре ко ће управљати земљом. Путин је додао да све државе одржавају неке контакте са обе зараћене стране.

Руски лидер је позвао да се пронађе решење које ће омогућити да се оконча рат у Либији и додао да је о томе разговарао са светским лидерима.

На питање о убиству мушкарца у Берлину и томе да Немачка с једне стране тврди да од Русије није добила поуздане информације, а Москва тврди обрнуто, Путин каже:

„И једна и друга страна су у праву. Русија није упутила званични захтев о изручењу лица које је потом убијено у Берлину, сматрајући да је то бесмислено. Комуникација се одвијала на нивоу специјалних служби“.

Он је подсетио да је убијени у Берлину сам лишио живота 98 људи, а Немачка је одбила да га испоручи.

Путин је навео и да су то лице убили у самом центру Берлина, односно да се он слободно шетао по једном европском граду.

Немачко Министарство спољних послова протерало двоје руских дипломата након што је Тужилаштво објавило да сумња у умешаност Москве у убиство једног држављанина Грузије у Берлину.

Говорећи о односима Русије и Кине, Путин је рекао да између две земље постоји изузетан ниво поверења и то је најважније и темељ је сарадње у свим областима, од економије, преко космоса, до саобраћаја и високих технологија и других.

Истакао је да једнополарни свет више не постоји и да је после пада СССП постојала илузија о томе да тако нешто може да постоји.

„Али, то је била само илузија“, рекао је Путин.

Он је подсетио да је после Другог светског рата учешће САС у светском БДП износила 50 одсто, а данас је Кина испред САД.

Свет не може да буде једнополаран и у томе је велика улога Русије и Кине, додао је он.

Питање ревидирања историје и поређење СССР са нацизном је врх цинизма сматра Путин. Он је подсетио на поделу Чехословачке између Хитлера, Енглеза и Француза, док је СССР позивао да се створи антихитлеровски фронт. Нацисти су желели да се територијално шире, због чега су кренули на исток.

Путин сумња да ће Сенат донети коначну одлуку о опозиву Трампа.

Не разумем шта ће дати правна оцена поступака Горбачова, рекао је Путин на питање о распаду СССР и догађајима из 1991. Поводом Устава и идеологије, Путин је истакао да је основни совјетски закон био веома идеологизован и да је то била грешка. Идеологија данас може бити једна, а то је патриотизам.

Русија је, како каже, заинтересована за јачање односа са САД. Спремни смо да већ сутра продужимо СТАРТ 3.

Али за сада нема одговора на наше предлоге.

Како каже, разлози за то, су по његовом мишљењу „вештачки“.

Демократе које су изгубиле на изборима покушавају сада да на други начин да дођу до резултата.
Прво су износили оптужбе везано за Москву, али се то није потврдило, а сада су нашли други повод – притисак Трампа на Украјину.

На питање о Лењину и хоће ли његово тело бити изнето из маузелеја. Путин је рекао да Лењин није државник већ пре револуционар. Он није направио федерацију него конфередацију с правом изласка једног етноса из државе. Али територије нису биле подељене коректно и то се до данас осећа. Стаљин је био против таке организације али ју је на крају прихватио, рекао је Путин и подсетио да су Украјини у совјетско доба предали исконски руске територије с чудном формулацијом „ради повећања удела пролетаријата“. Чим је партија почела да пуца, почела је да се расипа и земља и то наслеђе Лењина и данас се осећа, упозорио је руски председник.

Он је ипак додао да тело Лењина у маузолеју "не треба дирати". За многе људе то је важно сећање, треба једноставно ићи напред, рекао је Путин.

Председника брине изјава Зеленског да би Мински споразуми могли да буду ревидирани. Ако се то дозволи, ситуација може ући у ћорсокак. Кључ за договор је закон о специјалном статусу Донбаса који треба да буде имплементиран у Устав Украјине.

Он сматра да је потребан директан дијалог са самопроглашеним републикама ДНР и ЛНР.

Руски председник је још додао да ће састанак у „нормандијском формату“ бити актуелан у априлу уколико буде неких позитивних промена, а како каже, њих има.
На питање шта мисли о Зеленском, Путин је рекао да је некоректно говорити на тај начин и о њему и о другим колегама. Сви имају и „плусеве и минусеве“.

Путин је рекао и да стране војске нема у Донбасу. Има плаћеника који ратују на обе стране, рекао је он и додао да се тамо добровољно налазе држављани европских држава.

"Покушај да се силом реши проблем Донбаса неће дати резултате", нагласио је Путин.

Путин је за одлуку ВАДА о руским спортистима рекао да није само неправедна, већ и да се коси са здравим разумом. Како је рекао, Русе кажњавају други пут за исту ствар.

„Највећи број спортиста је чист, а кажњавају све“, рекао је Путин.

Подсетио је на руске клизаче који су практично једини у свету који изводе четвороструке скокове.

По његовом мишљењу, одлучили су да их „почисте“.

Путин је уверен да је одлука ВАДА у супротности са Олимпијском повељом.

Као прво 75 одсто производних погона у прерађивачкој индустрији је изграђено од 2000-их година. Изграђена су 3 нова аеродрома, 12 нових железничких станица. Удвостручен је број аутопутева: са 39.000 километара до 80.000 километара. Изграђено је осам нових блокова на атомским централама и почело да се експлоатише 600 нових нафтних и гасних поља.

Други добар пример – пољопривреда. СССР је увозио пшеницу, док је Русија данас један од највећих извозника у свету. Испред САД и Канаде.

Прво питање о климатским променама. Колико оне могу нанети штету Русији?

Путин је подсетио да се, према подацима УН Русија налази на 4 месту по емисији гасова. Он је подсетио да нико не зна шта је узрок промене климе. Не може се одредити како људски фактор утиче на климу.

Руски председник је подсетио да је температура у Русији порасла 2,5 пута више него у Европи. Ако почне да се топи лед, последице могу бити врло озбиљне.