Те снаге ће касније понети име исламистичке терористичке мреже Ал Каиде, а на истим темељима су се касније развиле и остале терористичке организације милитантних муслимана, као што је тзв. Исламска држава, наводи се у документима швајцарске службе, за које београдски дневник каже да су управо доспели на светло дана.
У документима се наводи да су политичка и медијска пропаганда, које су служиле као оквир за распарчавање бивше Југославије, у међувремену добро истражене.
Оно што ситуацију разликује од, рецимо, рата у Ираку, јесте чињеница да бројни медији и коментатори до данас настоје да одбране тадашње званичне верзије о околностима под којима се одвијао рат у бившој Југославији.
У документима се, између осталог, подсећа и на случај масакра на сарајевској пијаци „Маркале“, за који су првобитно биле оптужене снаге босанских Срба, док су касније у том, као и у неким наредним случајевима, официри мисије УН у Босни закључили да су злочин највероватније спровеле босанске војне снаге према сопственом становништву.
Швајцарци, како преносе „Новости“, указују на то да се у ратној стратегији овај захват назива „нападом под лажном заставом“.
У документима се наводи списак пропагандних примера којима су медији стварали оквир за рат у Југославији и којима су дубоко утицали на јавно мњење о суштини и карактеру тог сукоба.
Под таквим примерима се помињу „српски логор смрти Трнопоље“, „Маркале“, као и Сребреница, за коју се наводи да је „најтужнији врхунац рата у Босни“.
