„Предложили смо земљама НАТО-а да се договоре о смањењу нивоа војних вежби све док не прекину да их одржавају у областима додира Русије и земаља НАТО-а“, рекао је Грушко.
Према његовим речима, ради се пре свега о регионима Балтика и Црног мора, али НАТО једноставно никако није реаговао на тај предлог. То је за нас потпуно необјашњиво, јер, опет, Алијанса говори о важности деескалације“, нагласио је дипломата.
У случају да Алијанса ревидира односе са Русијом, Савет Русија-НАТО могао би да постане платформа за разматрање мораторијума на распоређивање ракета средњег и кратког домета, сматра Грушко.
Грушко је подсетио да је Савет Русија-НАТО и створен у циљу заједничког откривања и процене безбедносних претњи за цео евроатлантски простор и предузимање мера за сузбијање тих претњи.
„Сада представници Алијансе стално изјављују да желе деескалацију, спречавање ситуације да једни другима погрешно схватамо намере и да се спрече опасни војни инциденти. Ко би се томе противио? Али контакти између амбасадора у оквиру Савета нису довољни за то. Потребан је редован свакодневни дијалог између војски. А њега нема“, оценио је Грушко.
Он је додао да се на сваких пола године начелник Генералштаба Оружаних снага Русије састаје са главнокомандујућим снага НАТО-а, али да то није довољно за прави рад и да је потребно да се у разговоре укључе експерти.
Председник Русије Владимир Путин предложио је раније увођење мораторијума на размештање ракета средњег и кратког домета у Европи и другим регионима, а свој предлог упутио је главним земљама Европе и Азије и разним међународним организацијама. НАТО је изјавио да предлог о мораторијуму „није кредибилан, јер игнорише реалност на терену“.
