„САД би хтеле да се што пре повуку из Авганистана и трудиће се да то ураде са или без договора са талибанима. Тешко да ће доћи до потпуног повлачења војске, али смањење броја војника је могуће. Међутим, све док се у Авганистану налази и само један амерички војник, талибани ће наставити свој рат“, сматра Андреј Серенко, аналитичар Центра за истраживање савременог Авганистана.
Договор с талибанима не значи ништа
Према мишљењу експерата, Бела кућа ће свакако настојати да пред изборе покаже да се ситуација у Авганистану и улога Вашингтона мењају, али то неће довести до завршетка рата.
„Чак и да сви амерички војници напусте Авганистан, талибани неће прекинути борбе. Могућност да се Американци договоре са талибанима није велика“, додаје Серенко.
Ситуација у овом региону се може променити само кроз договор са регионалним силама. Када је реч о Авганистану, од кључног значаја су посебни односи са Пакистаном.
Од Пакистана зависи много тога
„Да није Пакистана и пакистанске обавештајне службе проблем са талибанима не би постојао. Данас практично не постоје преговори између Американаца и талибана, већ постоји тражење компромисног решења између руководства пакистанске армије, која традиционално подржава талибане, и америчког руководства“, истиче експерт.
Према подацима УН од јуна 2019. године у Авганистану је регистровано више од 20 регионалних и међународних терористичких група, укључујући и ДАЕШ и Ал Каиду. Многе од њих се налазе на територији Пакистана и прелазе границу и изводе нападе у Авганистану. У експертским круговима колају приче да одређене војне и политичке фракције у Пакистану подржавају екстремистичке муслиманске организације као противтежу и отпор индијском фактору, те је у том контексту решавање авганистанског питања неодвојиво од односа са Пакистаном. Зато је Москва у својим дипломатским напорима за решење ситуације у Авганистану одржала три рунде преговора од децембра 2016. до априла 2017. године у којима су учествовали Кина, Иран и Пакистан, а у последњој, трећој рунди, и Авганистан.
Трамп покушао да помири званичну власт у Кабулу и талибане
Треба напоменути да рат у Авганистану траје скоро 20 година и да је стране војне контингенте чинило око 120.000 људи, а да се данас на територији Авганистана налази свега 8.000 војника НАТО-а. О успешности војних акција и борби против терористичких организација говори и податак да око 40 одсто територије Авганистана контролишу талибани, а у великом броју провинција они имају и фактичку власт.
Са доласком Доналда Трампа на власт, нова администрација почела је да шаље јасне сигнале авганистанској елити да амерички војници неће довека бити ту, што је резултирало да фебруара 2018. године председник Авганистана Ашраф Гани под притиском Американаца пружи руку талибанима и изрази спремност да они добију статус политичке партије и да им се пружи могућност учествовања на изборима. То је на неки начин најавило ново поглавље у односима унутар Авганистана, а крајњи циљ било је потписивање мировног споразума измешу сукобљених страна страна и накнадна интеграција талибана у политички живот.
У складу са тим САД су неколико месеци у 2019. години водиле преговоре са талибанима. Амерички представник за Авганистан Залмај Халилзад и делегација представника талибана у Дохи након осам рунди преговора сагласили су се о нацрту договора о миру, који подразумева прекид ватре, повлачење страних трупа из Авганистана и почетак општих авганистанских преговора о миру. Очекивало се да ће преговори између власти у Кабулу и талибана бити одржани у Ослу. Међутим, после серије терористичких напада које су извршили талибани у Кабулу, амерички председник Доналд Трамп је наредио да се преговори са талибанима прекину и да се одложи потписивање било каквог споразума.
