Аустрија против санкција гасоводу „Северни ток 2“

© Sputnik / Илья Питалев / Уђи у базу фотографијаРадник на изградњи гасовода "Северни ток 2" у Лењинградској области
Радник на изградњи гасовода Северни ток 2 у Лењинградској области - Sputnik Србија
Пратите нас
Министар спољних послова Аустрије Александар Шаленберг критиковао је америчке санкције „Северном току 2“.
„Одбацујемо екстратериторијални утицај санкција. То је неприхватљиво“, рекао је он у интервјуу за лист „Пресе“.

Министар је истакао да овај гасовод доприноси диверзификацији енергетског снабдевања Европе и да не нарушава интересе Украјине.

Вашингтон не крије да се његова критика пројекта заснива на економским разлозима, подсетио је Шаленберг. Одговарајући на питање о плановима Сједињених Америчких Држава да испоручују свој природни течни гас у Европску унију, аустријски министар спољних послова је напоменуо да „Европа има друге интересе“.

Истовремено је нагласио да Сједињене Америчке Државе и земље ЕУ имају исте вредности.

„Али не можемо да наставимо да користимо методе од пре 30 година. Свет је постао мултиполаран“, закључио је министар.

Америчке санкције гасоводу „Северни ток 2“

Амерички председник Доналд Трамп потписао је 20. децембра буџет за одбрану за 2020. годину, који, између осталог, предвиђа рестриктивне мере против гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“.

Вашингтон је од компанија укључених у изградњу гасовода затражио да одмах обуставе радове. Швајцарски „Олсиз“ је одмах обуставио своје учешће у пројекту.

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова - Sputnik Србија
Захарова: „Северни ток 2“ је европска ствар и не тиче се САД

Према речима председника Русије Владимира Путина, радови на изградњи и пуштању у рад гасовода требало би да буду завршени до краја 2020. или до првог квартала следеће године. Он је нагласио да ће Москва моћи да доврши гасовод сама, без привлачења страних партнера и да је то само у питању време.

Гасовод „Северни ток 2“

Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке.

Против гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од транзита руског горива, као и Сједињене Америчке Државе које имају амбициозне планове за извоз свог природног течног гаса у Европу. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.

Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као средство утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина, Москва овај пројекат посматра искључиво са економске стране. Изградњу гасовода подржавају, пре свега, Немачка, Аустрија и Норвешка, које наглашавају да ће пројекат учврстити европску енергетску безбедност и које истичу Русију као поузданог добављача.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала