„Шта они могу да ураде са ’Искандером‘? У овој фази скоро ништа, јер је систем прилично малих димензија и покретљив. Током војних вежби, системи су пребацивани у Калињинградску област и друга места. НАТО је за то сазнао тек касније, након што су системи распоређивани на отвореном терену“, рекао је Дрозденко.
Он је истакао да је балистичка ракета брза и да ју је веома тешко оборити. Поред тога, „Искандер“ је опасан и због тога што може да користи балистичке и крстареће ракете, подсећа руски стручњак.
„Нема времена за праћење лансирања и доношење одлуке. Плус је могуће и лансирање крстарећих ракета. Приликом лансирања две различите врсте ракета скоро истовремено, прилично их је тешко пратити, јер лете различитим путањама. Чак и ако једна ракета не уништи мету, постоји велика вероватноћа да то изведе друга ракета“, објашњава Дрозденко.
Према мишљењу стручњака, елементи ПРО, који се тренутно налазе у Европи, предвиђени су за уништавање великих балистичких мета и нису у стању да се супротставе систему „Искандер М“.
Раније је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио да Алијанса намерава да ове године реагује на распоређивање система „Искандер М“, који су изазвали спор због ракете типа 9М729, преноси немачка телевизија „Н-ТВ“.
Према Столтенберговим речима, министри одбране земаља НАТО-а већ су договорили одговарајуће мере.
Крстарећа ракета „Искандер М“ један је од разлога за излазак САД из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
Америка сматра да та ракета наводно крши одредбе Споразума према којима су морали да буду уништени сви лансирни системи и ракете копненог базирања домета од 500 до 5.500 километара.
