Штавише, немачки лист поставља питање и да ли турски лидер Реџеп Тајип Ердоган уопште може себи да приушти да се успротиви свом руском колеги Владимиру Путину у светлу све веће енергетске зависности Турске од Русије.
Како се наводи, због недостатака сопствених енергената та „хронична глад“ Турске зависи од увоза, што и наводи аналитичаре у Европи на мисао да „Ердоган све више иде на Путинову воденицу“.
Међутим, поред енергетске ситуације битну улогу играју и конфликти у блискоисточном региону, у које су укључене и Турска и Русија.
Када је реч о Сирији, „Билд“ Путинове потезе оцењује као покушај да помири два заклета непријатеља — председника те блискоисточне земље Башара ел Асада и Ердогана, и то са циљем да што је могуће брже смањи утицај САД у региону.
Са друге стране, Либија је такође одиграла важну улогу у односима Путина и Ердогана, будући да су и у том конфликту Путин и Ердоган на различитим странама, али су и један и други у тај конфликт ушли као „миротворци“.